“Ali onda, kako da se uzdamo u starinska znanja, čije tragove vi vazda tražite, ako nam ih prenose lažljive knjige, tumačeći ih toliko slobodno?“
“Knjige nisu stvorene da bi se u njih verovalo, nego da bi se podvrgnule ispitivanju. Kada se nađemo pred nekom knjigom, ne treba da se pitamo šta ona kaže, nego šta bi ona htela da kaže, a ovo je starim komentatorima svetih knjiga bilo savršeno jasno. Iza jednoroga, onakvog kako ga opisuju ove knjige, skriva se moralna, ili alegorijska, ili anagoška istina koja ostaje prava istina, poput ideje da je čednost plemenita vrlina. Ali što se doslovne istine tiče, one na kojoj počivaju tri pomenute istine, ostaje da se vidi iz koje iskustvene datosti doslovnost potiče. O doslovnosti se mora raspravljati, iako smisao koji je na njoj sagrađen ostaje valjan. U jednoj knjizi stoji da je dijamant moguće seći samo pomoću krvi jarca. Moj veliki učitelj Rodžer Bekon rekao je da to nije istina, iz jednostavnog razloga što je on to pokušao, i nije uspeo. Ali kada bi odnos dijamanata i kozje krvi imao neki viši smisao, ovaj bi ostao netaknut.“
“Dakle, mogu se izricati uzvišene istine lažući u doslovnom pogledu“, rekoh. “A ipak, još uvek mi je žao što jednorog, onakav kakav jeste, ne postoji, ili nije postojao, ili neće moći da postoji jednog dana.“
Iz romana Ime ruže
