Konjikova pjesma počinje pesničkom slikom, koja se ponavlja i na njenom kraju: "Kordoba. Daleka i sama." Ovom pesničkom slikom se ističe da je Kordoba za konjanika ostala nedostižna, kao što je i bila na početku njegovog puta. Osnovni motiv smrti razvija se postupno u gradaciji, od naznaka u prvoj strofi do direktnog iznošenja u pretposlednjoj strofi, kada konjanik kaže: "Jao, smrt me čeka pre nego stignem u Kordobu."
U drugoj strofi pesme je prikazana crna kobila, koja s teretom maslina putuje noću za vreme punog meseca. Konjanik koji je jaše sluti svoju skoru smrt. Za njega je cilj putovanja nedostižan i on kaže: "Ako i znam pute, nikad neću stići u Kordobu." U trećoj strofi spajaju se slike crne kobile, krvavog meseca i smrti koja vreba konjanika s kruništa kule Kordobe. Pesnikove emocije su najjače u četvrtoj strofi, a emocionalni naboj je ostvaren jadikovanjem konjanika nad dugom cestom i blizinom smrti, pre nego što stigne do cilja za kojim čezne.
U Konjikovoj pjesmi Federiko Garsija Lorka sažetim i jednostavnim pesničkim slikama, koje se ponavljaju i izmenjuju naglašava osećanja konjanika. Gradiranjem, pojedinih slika prikazuje se jačanje straha konjanika. Tako se njegova slutnja smrti postepeno pretvara u strah. I u poslednjoj, petoj strofi, kao i u prvoj stvara se i naglašava osećaj fatalističke praznine ponavljanjem refrena "Kordoba. Daleka i sama".
