Kosovka devojka posle Kosovskog boja luta po bojnom polju, na plećima nosi beli hleb, a u rukama dva kondira zlatna sa vodom i vinom. Ona prevrće mrtve i ranjenike tražeći verenika Toplicu Milana, kuma Miloša Obilića i devera Kosančić Ivana. Ranjene junake rasute po Kosovu, "umiva hlađanom vodicom, pričešćuje vinom crvenijem i zalaže hlebom bijelijem". I dok ih pričešćuje vinom, njeni rukavi postaju krvavi. Najzad nailazi na teško ranjenog junaka, mladog barjaktara kneza Lazara, Orlovića Pavla. Da bi istakao hrabrost i junaštvo izginulih ratnika, narodni pevač Orloviću Pavlu daje biblijsko ime apostola Pavla, i prezime Orlović koje asocira na neustrašivu i snažnu pticu koja je i na grbu Srbije. I njega Kosovka devojka dariva "hlađanom vodicom, hlebom bijelijem i vinom crvenijem", i obasjava humanošću i dobrotom. Umirući u njenim rukama Orlović Pavle besedi da su sva tri junaka koja traži stradala hrabro u boju.
U završnim stihovima narodne epske pesme Kosovka devojka ne optužuje nikog, jer bi udarila na Božju odluku i zakone viteštva. Zato ona žali sebe i oplakuje svoju zlu sudbinu, i kaže: "Jao, jadna, hude sam ti sreće! Da se, jadna, za zelen bor 'vatim, i on bi se zelen osušio!"
U teškim trenucima posle poraza na Kosovu i sloma Srpske države Kosovka devojka se poistovećuje sa svojim narodom, deleći sa njim tešku sudbinu gubitka slobode. U liku ove bezimene devojke, narodni pevač je naslikao sudbine mnogih mladih devojaka koje neće imati za koga da se udaju, jer njihovi snovi o sreći i sve što su volele ostaje u krvi na Kosovu polju. Istovremeno pesma Kosovka devojka nagoveštava mračne vekove srpskog naroda kroz kazivanje posledica krvavog Kosovskog boja.
