Narodni poslanik je komedija u tri čina. U njoj se ismeva shvatanje politike i ljudi koji se zanesu idejom da dođu na vlast. Likovi su građeni na prototipovima koje je život obilno nudio u srpskoj palanci krajem XIX veka. Oni potiču iz patrijahalnog ambijenta, i naslikani su kroz palanački mentalitet u tipičnoj palanačkoj atmosferi.
U središtu dramskog zbivanja su izbori za poslanike u parlamentu u Srbiji i sve ono što ih prati: lažni parlamentarizam, politička nepismenost, palanačka primitivnost, mehanizam agitacije i izborna korupcija, primitivnost političke borbe i pogubno dejstvo izborne groznice. Poslanička funkcija se vidi kao neiscrpni majdan za lično bogaćenje kroz privilegije koje pruža poslanički mandat. Zato se kandiduju oni koji su se bogatili korupcijom i pljačkom, kao i oni koji misle da treba da budu poslanici zato što je to u njihovom interesu, što mogu da kupe glasačku mašinu i što su u milosti lokalnih vlasti. Tako se kandiduje Jevrem Prokić, patrijahalan čovek, prost i jednostavan, koji ima dućan i čak mu se "pomalo i preliva". Njega ne interesuju interesi naroda, a želja da bude narodni poslanik je podstaknuta, pre svega svešću da poslanička funkcija omogućava privilegije koje mogu da uvećaju njegovo bogatstvo.
U vatru izborne borbe Branislav Nušić, osim palanačkog gazde Jevrema, uvodi njegovog stanara i budućeg zeta advokata Ivkovića, otpuštenog činovnika Sretu Numeru, policijskog pisara Sekulića, Jevremovu ženu Pavku i kćerku Danicu. Prisutnost likova, kao što su Sima Sokić, pokućar Mladen, gospa Marina, Spira i Spirinica omogućava životni tok događaja, reljefno prikazivanje glavnih junaka, kao i stvaranje komičnih situacija.
U političkoj agitaciji za narodnog poslanika se ne biraju sredstva. Koriste se kaži, intrige, klevete, uhođenja, kupovina glasova. Iako se u rečima i postupcima Jevrema Prokića oseća patrijahalni duh i nerazumevanje za lažne optužbe u agitaciji, on postepeno to shvata kao normalno ponašanje u političkoj borbi. Njegovi glavni agitatori su Sreta Numera i policijski pisar Sekulić koji rade za svoju korist. Sreta Numera od Jevremove pobede očekuje povratak u državnu službu, neki unosan državni posao i smatra da "ima hiljadu sitnih poslova i krupnih prihoda". Policijski pisar Sekulić, koji pokazuje silu vlasti koja "može sve da učini i svakog da priklješti jednostavnim pozivom na zakon" menicom traži naknadu za svoj rad. On kaže: "Kad bi sve to bilo besplatno, i ja bih bio narodni poslanik, a ne bih tebe pustio, pošto se mandat ne stiče glavom nego kesom i nogama."
U političkoj borbi Jevrem Prokić pokazuje političku nepismenost. Pošto mora da se obrati svojim biračima, a ne ume da smisli ni jednu rečenicu za govor sa Ivkovićevog stola krade njegov govor i čita ga pred masom koja je došla da pozdravi kandidata vladajuće partije. U svom govoru osuo je kritiku na vlast koja nije izraz naroda, i koja se svojim delima daleko udaljila od narodnih želja i narodnih potreba. Kasnije, kada Sreti objašnjava svoj naopaki govor, intimno priznaje da mu je taj govor "ležao": "Kako da ti kažem... Znaš, nekako mu lako ide kad grdiš vladu. Dođe ti onako kao od srca. Zato valjda i govore uvek lepo oni koji grde vladu. A deder ti, sinko, brani vladu, pa da vidiš kako je to teško da se lepo govori. A ovo, znaš, ja počeo, pa podufati me nešto i kao otvori mi se srce... Pa tako... a još građani počeše da viču: tako je! Pa me to još više odvuče."
Na kraju komedije se primećuje koliko je naivan i nesnalažljiv Jevrem Prokić kada je politika u pitanju. Iako je pokušavao da na nepošten način dođe do vlasti, na kraju prihvata poraz i vraća se svom mirnom palanačkom životu.
Politička tema komedije Narodni poslanik se prepliće i sa porodičnom temom: udaja kćerke Jevrema Prokića u palanci i situacije kroz koje ona i njena porodica prolaze prilikom prosidbe i veridbe.
Iako komedija Narodni poslanik odražava jedno vreme i njegove naravi, ona ima trajnu vrednost i univerzalno značenje. Obrađena tema, a naročito reljefno prikazani likovi sa njihovim tipičnim osobinama - lakomost, uobraženost, žeđ za vlašću, otimačina, pokvarenost, naivnost, neznanje - karakteristike su društva i pojedinca u svim vremenima.
