Artnit

Ponedeljak, 02 Decembar 2013 18:47

Tuga Istaknut

Viktor Britvin - Ilustracija priče Tuga Viktor Britvin - Ilustracija priče Tuga

Anton Pavlovič Čehov u kratkoj priči Tuga suočava čitaoca sa velikim univerzalnim problemom čovečanstva - unutrašnjom komunikacijom, nezainteresovanošću za nečiji gubitak i tugu. On daje detaljan portret tuge jednog čoveka, njegovih pokušaja da ublaži tugu i njegovog konačnog deljenja svoje tužne priče sa svojom kobilicom.

Naslov, Tuga sumira raspoloženje koje nosi priča. Naslov ukazuje na ogromnu tugu kočijaša Jone Potapova zbog gubitka sina i njegove uzaludne, očajničke pokušaje da je podeli sa saputnicima u svojim sankama. Priča se odvija skoro nedelju dana posle smrti Joninog sina i fokusira na psihološke posledice ovog događaja koji razbija svakodnevnu životnu rutinu Jone. Njegova tuga je neizreciva i naslikana je kroz mnogo sitnih detalja.

Jona Potapov, kao kočijaš vozi različite tipove ljudi i provodi veliki deo svog vremena sa njimа. Okružuje ga okrutna atmosfera i sumoran pejzaž. "Večernji suton. Krupan i vlažan sneg lagano se vije oko tek upaljene svetiljke, i kao tanak i mek sloj pokriva krovove kuća, leđa konja, ljudska pleća, kape." Ali, to nije samo sumrak i sneg, već je i simbolika praznine, apatije i beznađa u surovom društvu. Siva okolina je zarobila Jonu i napravila pustoš oko njega. On se sav beli kao priviđenje. Sedi na svom sedištu, ali se presavio koliko se god može saviti živo telo i ne miče se. I njegovo konjče je belo i nepokretno. Odvojen je od okoline svojim osećanjima, izgubljen u velikom gradu, gde svako žuri i ne obraća pažnju na druge. Joni je umrla žena pre nekoliko godina, a sada i sin, a on je ostao sa svojom kobilicom. Tuga ga iznutra pritiska, a njegova duša kao da se igra sa bolom. Četiri puta je pokušao Jona da započne razgovor i podeli tugu. Ravnodušni i bezosećajni ljudi nemaju vremena, a ni želje da ga saslušaju. On dobija grube odgovore i razne uvrede. Njegovi putnici su neiskreni, ne samo prema njemu, nego i prema sebi. Sve to čini njegov bol još većim. Samoća se povećava kada ne može da nađe nekoga sa kim bi mogao da podeli svoju tugu. Jona gubi veru u ljude, ali pronalazi ipak toplo srce koje razume njegovu tugu. Pravog prijatelja nalazi u svojoj kobilici koja je uvek tu. Na to ukazuje kratak deo iz ove priče: "Kobilica gricka seno, sluša i diše na ruke svoga gospodara. Jona se zaboravlja i priča joj..."

Anton Pavlovič Čehov je jednom rekao da "umetnost govori istinu". Njegova naizgled jednostavna kratka priča Tuga potvrđuje istinu o grubosti ljudske prirode na koju ne utiču patnje drugih. U njoj je gotovo lirski prikazano snažno osećanje tuge.

Pročitano 24451 puta Poslednji put izmenjeno Utorak, 09 Juli 2019 10:21

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Tuga