Artnit

Manastir Sopoćani je zadužbina kralja Stefana Uroša I. Sagrađen je u XIII veku nedaleko od izvora reke Raške, blizu drevnog Rasa, izvorišta srpske srednjovekovne države. Naziv manastira vodi poreklo od slovenske reči sopot što znači izvor. Tokom srednjeg veka uobičajeni nazivi su bili "sopotski manastir" ili "dom Svete Trojice". Od nekada većeg manastirskog kompleksa, koji je sačinjavalo više građevina (trpezarija, konaci i dr.) do danas je očuvana crkva Svete Trojice. Manastir je bio okružen velikim kamenim zidom sa dve kapije.

Suština džez muzike je služila kao inspiracija za mnoga remek-dela u umetnosti. Uz džez muziku se stvaralo i sanjalo. Ova muzika je sačuvala svoje početke i tradiciju i traje i dalje. Magična čarolija zvana džez briše prostorno-vremenske granice i spaja prošlost, sadašnjost i budućnost. Ona povezuje i ljude širom sveta.

U svetu se palme smatraju najlepšim i najdekorativnijim sobnim biljkama. Palme su veoma čest deo dekoracije hotela, restorana, ali mogu i postati i deo dekoracije svakog doma. One unose delić egzotike, prirodne svežine i stvaraju opuštajuću i prijatnu atmosferu u enterijeru doma.

Roman Koreni Dobrice Ćosića je univerzalna filozofija o opstanku malih naroda. Tragičnost života i sudbine srpskog naroda je dominantna boja ovog romana. Kroz njega se prepliće mnoštvo tema i motiva. Svojom jačinom ističu se održavanje kultova srpske nacionalne mitologije i problem preranog gašenja porodičnih stabala.

Akvarel je jedna od najstarijih i najfinijih tehnika slikanja. Akvarelne boje karakteriše prozirnost i prozračnost. Sama reč akvarel dolazi od reči akva (aqua) - voda, koja je latinskog porekla. Italijani su tu reč pretvorili u akvarelo (aquarello) i to u našem prevodu znači vodena boja.

Veverica je zajednički naziv za životinje iz porodice Sciuridae, iz reda glodara. Poznato je oko trista vrsta veverica koje naseljavaju Evropu, Aziju i Ameriku. Takođe, u porodici Sciuridae je i leteća veverica, koja naseljava Afriku. U Evropi žive samo dve vrste veverica, siva i crvena veverica. Veverice koje žive na drveću predstavljaju tip veverica koji se najlakše prepoznaju, a ponekad se viđaju u parkovima kako skakuću sa grane na granu i jure naokolo. Ostale vrste veverica žive na tlu, u jazbinama ili tunelskim sistemima.

Humanizam i renesansa su stvorili plejadu likova koji su izašli iz dela svetskih pisaca i nastavili da žive. Španski pisac Migel de Servantes u svom istoimenom romanu stvorio je lik Don Kihota, koji i posle četiri veka ostaje simbol večitog traganja čoveka za uzvišenim idealima.

Sanseverija je veoma popularna sobna biljka. Potiče iz tropskih i suptropskih regiona Afrike i Azije, a pripada porodici Agava. Sanseverija obuhvata rod od oko 70 vrsta. Ime roda je dato u čast italijanskog princa iz grada San Severo - Raimondo di Sangro (1710-1771). Engleski nazivi su Mother-in-Law's Tongue (taštin jezik) i Snake Plant (zmijska biljka). Kod nas je poznata kao sanseverija ili indijansko pero.

Dositej Obradović je svojim delom zasnovao noviju srpsku književnost. Njegovo delo predstavlja najveću prekretnicu u istoriji srpske književnosti. Kritikujući srednjovekovnu zaostalost u Srbiji stvorio je obiman program nove kulture, svetovne i narodne. Prosvetiteljstvo je ideja vodilja njegovog dela. Prvi njegov štampani rad je Pismo Haralampiju, štampano u Lajpcigu 1783. godine, upućen jednom prijatelju u Trstu.

Jedno od najvažnijih dela Nikolaja Vasiljeviča Gogolja je komedija Revizor. Gogolj je ovu komediju napisao inspirisan anegdotom koju mu je prepričao prijatelj Aleksandar Sergejevič Puškin, a tema je uzeta iz društvene stvarnosti Carske Rusije u prvoj polovini XIX veka. O samom delu Gogolj je rekao: ''U Revizoru ja sam odlučio da na jednom mestu skupim sve ono što je u Rusiji ružno, a što sam ja tada znao, sve nepravde koje se čine na onim mestima i onim slučajevima gde se pravednost traži od čoveka više od svega, i hteo sam da sve ismejem u jedan mah.'' Ova komedija ga je uvrstila u red klasičnih ruskih pisaca, a svojim delom izvršio je veliki uticaj na razvoj ruske književnosti, a i srpskog realizma.