Anatol Frans - Sreća je roditi se siromah
U toku mojeg života, često mi je padala na pamet Herodotova reč koju mi je naveo g. Diboa: “Znaj da je sirotinja verna prijateljica Grčke. Nju prati vrlina, kći mudrosti i dobrog upravljanja.“ Ja zahvaljujem sudbini što sam se rodio siromah. Siromaštvo je bilo moj prijatelj dobrotvor; ono me je upoznalo sa pravom cenom dobara koja su korisna za život, i koju bez njega ne bih poznao; ušteđujući mi teret raskoši, ono me je posvetilo umetnosti i lepoti. Ono me je održalo u mudrosti i u hrabrosti. Siromaštvo je Jakovljev anđeo: primorava one koje voli da se u mraku bore s njim i oni izlaze na svetlost dana umornih mišića, ali sa življom krvlju, čvršćom kičmom, jačim rukama.
Anatol Frans - Žan Ogist Dominik Engr i Ežen Delakroa
Ja sam strasno voleo umetnost. Kako sam, od moje kuće, imao samo da pređem Senu te da budem u Luvru, išao sam tamo gotovo svakoga dana i mogu reći da je moja mladost othranjena u jednoj veličanstvenoj palati. Pravda koju moram odati mojim profesorima jeste to, da su oni učinili da razumem grčkoga genija koga oni sami nisu razumevali. Ja sam provodio duge sate u muzeju Kampana koji je tek bio otvoren i u dvoranama grčkih vaza koje su se još za mnoge zvale etrurske vaze. Posmatrajući slike koje njih ukrašavaju, ja sam zavoleo lep oblik, i tako sam uspeo, i ne sluteći, da razumem Engrovog genija.
Anatol Frans - Svaki od nas misli da se svet njime svršava
G. Aristid, koji je veliki strelac hajkač, spasao je jedan nasad štiglića koji su se bili tek izlegli u jednom ružinom žbunu pod njegovim prozorom. Jedna mačka puzala je uz žbun. Pri delanju dobro je verovati u krajnji cilj i misliti da su mačke određene da tamane miševe ili da primaju kuršume u rebra. G. Aristid uze svoj revolver i opali na mačku.
Anatol Frans - Ljubav knjiških moljaca nije sujetnija od ostalih ljubavi
Što više razmišljam o čovekovom životu, sve više nalazim da za njegovog svedoka i sudiju treba postaviti Ironiju i Milosrđe, kao što su Egipćani za svoje mrtve pozivali boginje Izidu i Neftidu. Ironija i Milosrđe su dobri savetnici; jedan svojim smeškom čini prijatnim naš život, drugi ga, plačući, osvećuje. Ironija na koju se pozivam nije nemilosrdna. Ne ruga se ni lepoti, ni ljubavi. Blaga je i blagonaklona. Njen smeh ublažava srdžbu, uči nas da se smejemo zlima i glupima, a bez nje bismo bili prilično slabi da mrzimo.
Anatol Frans - Ljudska beda
Šulet je njome hteo izraziti ljudsku bedu, nimalo prostu i dirljivu, kakvu su mogli osećati nekadašnji ljudi, u svetu u kom se grubost mešala sa dobrotom, već odvratnu i nafrakanu, u onom stanju savršene ružnoće u koje su je doveli buržoaski slobodni mislioci i rodoljubivi militalirsti, koje je dala Francuska Revolucija. Po njegovom mišljenju, sadašnji režim je samo licemerje i surovost. Militarizam je izazivao njegovo užasavanje.
Anatol Frans - Ljubav
Tog večera, u krevetu, otvori, kao obično, jednu knjigu pre nego što će zaspati. To je bio neki roman. Prelistavajući ga rasejano, nađe ove redove:
