Artnit

Nedelja, 23 Juni 2013 20:48

Dalija - georgina Istaknut

Dalija, ili kako se često naziva georgina je zbog dugog cvetanja, raznovrsnih oblika, veličina i boja cvetova, kao i raznih mogućnosti kombinovanja, veoma popularna ukrasna baštenska biljka. Prelepim cvetovima svilenkastog sjaja i mednog mirisa, ukrašava vrtove, terase, balkone, prozore. Vrlo je prilagodljiva, i lako se gaji.

Dalija potiče iz planinskih područja Meksika, gde su je još u VI veku gajili Acteci. Koristili su je kao lekovitu biljku. Za hranu su koristili njene kuvane i pečene krtole, a od osušenih krtola su mleli brašno. Španski osvajači pronašli su biljku jednostavnih cvetova, stabljike visoke, čak šest metara u planinama Meksika 1570. godine. Međutim, prošla su skoro dva veka, pre nego što je ova biljka preneta u Evropu. Najpre se gajila u Španiji, kao povrtarska kultura, zbog korena koji je podsećao na krompir, odakle se ubrzo proširila po celoj Evropi. Direktor Botaničke bašte u Meksiku je 1789. godine poslao krtole i seme dalije Antoniju Hoseu Kavariljesu u Kraljevski botanički vrt u Španiji. Antonije Kavariljes je genetičkim ukrštanjem uspeo da dobije tri nove forme, i dao im je ime dalija, po švedskom botaničaru Andreasu Dalu.

Pošto je u Belgiji 1815. godine odgajena prva vrsta sa velikim, dvostrukim cvetovima dalija počinje da se gaji kao ukrasna biljka, a ne zbog jestivih krtola. Kasnije ova biljka dobija i drugo ime, georgina po nemačkom botaničaru Johanu G. Georgiu. Tokom XVIII i XIX veka dobijeno je mnoštvo novih formi, sa 14 000 priznatih kultivara koje su nastale od dve, ili tri originalne vrste iz Meksika. Na početku su bile popularne kuglaste i pomponaste dalije, a kako je rastao broj novih vrsta, menjali su se i trendovi. Danas postoji oko 30 vrsta i oko 20 000 kultivara dobijenih ukrštanjem i oplemenjivanjem divljih, samoniklih vrsta.

Dalija je krtolasta biljka. Stabljika je zeljasta, prilično osetljiva i krhka, visine od 30 santimetara, pa sve do 3 metra, zavisno od vrste. Listovi su srednje do tamnozeleni, a kod nekih vrsta crvenkastometalne boje, obično podeljeni i nazubljeni ili sa urezanim ivicama. Cveta od jula do oktobra. Cvetovi su različite boje, od bele do crvene, narandžaste do žute i ružičaste do tamnoljubičaste. Ima i vrsta sa dvobojnim i trobojnim cvetovima, a u novije vreme su odgajene i dalije plavih i crnih cvetova.

Cvetne glavice dalije se sastoje od brojnih, malih cvetova koji svojim izgledom, bojom, veličinom i rasporedom stvaraju mnoštvo najrazličitijih oblika cvetnih glavica.

Prema obliku i izgledu cvetića, od kojih se sastoji dalijin cvet, dalije se dele na: jednostavne minjon - dalije, kuglate i pompon dalije sa okruglim cvetom, kaktus dalije sa cvetovima u obliku sunčevih zraka.

Visoke dalije treba posaditi u poseban deo vrta. Svojim koloritom i oblicima daju posebno zanimljiv vizuelni izgled vrta.

U vrtu niže sorte dalija, žutih, crvenih ili narandžastih cvetova mogu da se kombinuju sa jednogodišnjim ili višegodišnjim cvećem istih ili sličnih boja. Vrt dobija atraktivan izgled, ako se na ponekom mestu pojavljuju beli, plavi i ljubičasti cvetovi. Za šareniji vrt i etno stil ovoj kombinaciji može da se doda i neko cveće u ružičastoj boji.

Niže dalije su pogodne za sađenje u cvetnim gredicama. Sa različitim nijansama boje ili oblicima cvetova dobija se uvek zanimljiva kombinacija.

Patuljaste, minjon dalije su pogodne za sađenje u dublje saksije, žardinjere, sandučiće na terasi, balkonu ili prozoru. Ove sorte oblikuju žbunaste forme sa duplim ili prostim cvetovima jarkih boja, kao i serije dvobojnih cvetova. One unose uvek vedru atmosferu u svaki prostor.

Dalija nije samo ukras eksterijera doma. Kao rezani cvet u vazi sa zanimljivom formom postaje svež prirodni detalj u enterijeru doma.

Pročitano 9963 puta Poslednji put izmenjeno Sreda, 06 Novembar 2013 19:01

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Flora doma Dalija - georgina