Reč noćna mora izvedena je iz staroengleske reči mare što znači kobila, a odnosi se na mitološkog demona ili goblina koji druge muči zastrašujućim snovima. Zlokobno mitološko biće koje napada ljude u snu, poznato je u slovenskoj i u drugim evropskim mitologijama. Tradicionalno se verovalo da se radi o noćnoj prikazi, zlom duhu nastanjenom u devojci, koji noću luta, napada ljude, muči ih i pije im krv. Ovo biće se opisivalo različito, kao duh umrle osobe ili demona koji seda na grudi usnulog čoveka, guši ga, siše mu životnu energiju i tako izaziva paralizu sna. Da bi se zaštitio od noćnih poseta more, narod je koristio razne magijske odbrambene postupke kao što je pravljenje znaka krsta na jastuku, stavljanje opasača preko postelje ili naslanjanje naopako okrenute metle na unutrašnju stranu sobnih vrata.
Noćne more mogu imati fizičke uzroke poput spavanja u neudobnom položaju ili povišene temperature, ili psihološke uzroke kao što su stres ili anksioznost. Jelo pre spavanja, što pokreće povećanje telesnog metabolizma i moždane aktivnosti, može biti potencijalni podsticaj za noćne more. Ponavljajuće noćne more mogu zahtevati medicinsku pomoć, jer mogu ometati način spavanja i uzrokovati nesanicu.
Noćne more i njihove manifestacije izazivaju interes psihologa, psihijatara, neurologa, medicinskih antropologa, etnologa i folklorista. Do XX veka glavno medicinsko objašnjenje je bilo zasnovano na viđenju rimskog lekara Galena iz II veka da spavanje rezultira paralizom u snovima zbog problema sa želucem. 1950-ih godina savremeni komparativni kulturalni aspekti paralize u snovima počinju dobijati akademsku pažnju, posebno sa radom američkih naučnika, folkloriste Roberta Nesa i doktora Dejvida Haforda.
