Nema više mračnih uglova, nema više mrzovoljnih prodavaca koji nepoverljivo gledaju mušteriju koja se približava rafovima. A pored toga, robna kuća je pravi Svet za sebe, tu se prodaje sve a cene su istaknute, osvetljene, svima vidljive, u izvesnoj klimi buržoaske demokratije trgovine gde su svi ljudi jednaki pred kupovinom, pred anonimnom i ljupkom prodavačicom, ženskim haremom kojim izdaleka upravlja gazda. Mušterija više nije potčinjena već veruje da vlada, ona je taj kralj-kupac kojeg nam hvali reklama, jer u velikoj meri taj psihološki faktor može da nadjača svaku racionalnost.
U svemu tome postoji mnoštvo osećanja zanosa koji ulazak u taj harem pretvaraju u neodoljivu želju koja zamenjuje duh nagonom, potrebu željom, proračunatost rasipništvom, semantiku estetikom, sadržinu vrednostima (Anderlen).
Iz dela Kič
