Napad na Nikaragvu je opravdan tvrdnjom da, ako "ih" ne zaustavimo tamo, oni će početi da prelaze preko granice kod Harligena u Teksasu, do koje imaju samo dva dana vožnje. (Za malo obrazovanije, postojala je mnogo komplikovanija verzija, ništa manje neverovatna.)
Kad je američka privreda u pitanju, Nikaragva je mogla da ispari, a da niko ne primeti. Isto važi i za Salvador. A obe zemlje su bile žrtve ubilačkih napada SAD, što je koštalo milijarde dolara i stotine hiljada ljudskih života.
Sve ovo ima razloga. Što je zemlja slabija i siromašnija, to je opasnija kao primer. Ako jedna mala, siromašna zemlja poput Grenade uspe da svom narodu poboljša uslove za život, narod u nekoj drugoj, bogatijoj zemlji će se upitati "A zašto mi ne uspevamo"?
... Američki stratezi - od državnog sekretara Dina Ačesona sa kraja četrdesetih do danas - su upozoravali da "jedna trula jabuka može da pokvari celu kacu". Opasnost leži u tome da se "truljenje" - društveni i ekonomski razvoj - može proširiti.
Ova "teorija trule jabuke" se u javnosti naziva domino-teorija... Ponekad je ovo dobro objašnjeno. Kad su SAD planirale da obore demokratsku vlast u Gvatemali 1954, službenik Stejt departmenta je izneo da "Gvatemala predstavlja sve veću opasnost po stabilnost Hondurasa i Salvadora. Njene agrarne reforme su snažno propagadno oružje; njen dalekosežni socijalni program - pomoć radnicima i seljacima u uspešnoj borbi protiv najviših slojeva društva i velikih stranih preduzeća - ostavlja snažan utisak na stanovništvo njenih suseda u Srednjoj Americi gde su uslovi života slični".
Drugim rečima, ono što Amerika želi je "stabilnost", a to znači bezbednost "najviših slojeva društva i velikih stranih preduzeća". Ako se ovo može ostvariti formalnim demokratskim sredstvima, dobro je; a ako ne može, lep primer koji "preti stabilnosti" se mora uništiti pre nego što virus ne zarazi ostale.
Zato čak i najmanja mrvica predstavlja opasnost i mora se zgaziti."
Iz dela Šta ujka Sem stvarno hoće
