Frederik Hercberg zadovoljstvo i nezadovoljstvo poslom posmatra kao dva nezavisna kontiniuuma. On razlikuje higijenske faktore (hygine factors) i motivatore (motivators).
Higijenski faktori se obično nazivaju ekstrinzičnim faktorima. To su određene dimenzije radnog konteksta, kao na primer politika uprave preduzeća, stil rukovođenja, uslovi rada, plata. Ovi faktori su dugo smatrani bitnim za motivaciju zaposlenih. Međutim, baš kao što i nedostatak higijene izaziva bolest, ali i kao što samo prisustvo higijenskih uslova ne proizvodi samo po sebi zdravlje, tako i nepostojanje odgovarajuće "higijene radnog mesta" nezadovoljstvo, ali njihovo prisustvo samo po sebi neće izazvati zadovoljstvo.
Za razliku od higijenskih faktora motivacioni faktori, koji se obično nazivaju intrinzični faktori, su potrebe višeg nivoa koje utiču na motivaciju kada su ispunjene, ali je i ne smanjuju kada nisu ispunjene. To su postizanje rezultata, priznanje, rad kao izazov sposobnostima, odgovornost i napredovanje.
Rezultati istraživanja Frederika Hercberga naglasili su i da potencijalna moć faktora motivacije, kao faktora, zadovoljstva ili nezadovoljstva zavisi i od ličnosti. Kod većine ljudi najveća satisfakcija i najveća motivisanost potiče od dostignuća, rasta, napretka, samog rada i zasluženog priznanja. Takve ljude Hercberg naziva "ljudima koji traže motiv za rad". S druge strane "ljudi koji traže dobre uslove" su najviše motivisani svojim radnim uslovima i teže da izbegnu druge motive za rad.
Modelu motivacionih faktora Frederika Hercberga su upućivane metodološke primedbe. Takođe, pripisivano mu je uprošćavanje, kao i pojednostavljivanje kakarktera i prirode osećanja zadovoljstva poslom.
