Milo vam je da gledate sandučiće za novac koji leže u uglu: zbog njih nekima hoće oči da iskoče od vike, sudske kurije odjekuju od galame, sudije pozvane iz udaljenih krajeva sede presuđujući ko je od dvojice parničara valjaniji u lakomosti.
Zar se zbog pregršti bakrenjaka ili jednog denara, koji je rob više izbrojao, starac bez naslednika, na samrti, ne iskida od jeda? A zar bolesni zelenaš, zgrčenih nogu i onemoćalih ruku tako da više ne mogu da zbiraju novac, ne zapomaže, zbog iskorišćenja makar hiljaditog dela kamate, i ne traži sudskim putem svoje asove, i to u samom nastupu bolesti?
Ako izneseš pred mene sav novac iz svih rudnika, koji tek što je iskovan, kad bi bacio pred moje noge sva moguća skrivena blaga, jer lakomost zakopava u zemlju ono što je odande izvukla na svoju nesreću: smatram da sva ta hrpa novaca ne bi zaslužila da se nabere čelo jednog poštenog čoveka. O kako treba sa smehom ispratiti sve ono što nam izaziva suze!
Iz dela Rasprava o gnevu
