Odilon Redon - Balon-oko
Francuski simbolista, slikar i grafičar Odilon Redon, majstor radirunga i litografije se inspirisao fantastičnim vizijama Franciska Goje, kao i romantičarskom literaturom. Njegove litografije su u crno-beloj tehnici. 1882. godine izdao je seriju litografija koju je posvetio čuvenom američkom pesniku simbolisti Edgaru Alanu Pou. To su svojevrsne "vizuelne poeme" koje evociraju mračan, halucinantan svet Poove imaginacije. Litografija Balon-oko je jedna od najpoznatijih iz ove serije. Danas se nalazi u Okružnom muzeju umetnosti u Los Anđelesu.
Pahira - drvo novca
Pahira (Pachira aquatica) je u poslednje vreme sve popularnija sobna biljka. Potiče iz Srednje i Južne Amerike. Ona je jedna od feng šui biljaka koja donosi sreću i novac u dom. Simbolično se povezuje sa srećom u finansijama i biznisom, i zato se često zove i drvo novca.
Jovan Cvijić - Moja majka
Ja sam majku zapamtio slabunjavu, u se povučenu, često zanesenu mislima. Retki su bili trenuci pravog raspoloženja, i tada su se od nje čule lepe i pametne reči. Bilo je trenutaka kada je govorila samo u izrekama. Iako nepismena, imala je svoju mudrost i svoj način ponašanja u životu. Imala je mnogo takta i uzdržljivosti, i ne zna se da se ikada s kime zavadila. Jamačno je otuda u varošici jako poštovana.
Kritijev mladić
U arhajskom periodu u grčkoj skulpturi su stvorena dva osnovna tipa statue: statue kurosa, mladića, i statue kora, devojaka. Statua kurosa izvajana oko 480. godine pre nove ere izdvaja se od ostalih. Ovo izvanredno delo se često pripisivalo atinskom vajaru Kritiju, pa je zbog toga postalo poznato kao Kritijev mladić. Ova statua se danas nalazi u Akropoljskom muzeju u Atini.
Hrizanteme u vrtu
Hrizanteme cvetaju od avgusta do novembra u zavisnosti od vrste. Oblicima i raznovrsnim bojama cvetova one ukrašavaju vrtove u sumornim jesenjim danima, a kao rezano cveće i enterijer doma. Veoma su otporne i izdržljive, i uz malu negu učiniće svaki vrt vizuelno zanimljivim prostorom.
Bora Glišić - Gluma
Pozorište po svojoj suštini, uvek mora biti moderno...
U drugim umetnostima delo se materijalno fiksira. U pozorištu tako je sa književnim tekstom. Na taj način, grčka tragedija je, recimo, mogla ostati samo kao, "književni spomenik" - i literarna vrednost. Kao Ilijada. Ako bismo je na sceni rekonstruisali onako kako se igrala pre više od dve hiljade godina - dobili bismo muzejski prikaz.