Nikada nisam bio u stanju da se prilagodim svetu u kome sam živeo. Od kakve bi mi koristi bio drugi svet? Osećao sam da ovaj svet nije stvoren za mene, već za jedno pleme bezobraznih, pomamnih i gramzivih klipana, za trgovce savešću, gladne i okom i srcem - u stvari, za ljude stvorene po njegovoj prilici, koji se uvijaju i gamižu pred moćnima na zemlji i na nebu, kao što gladan pas ispred kasapnice maše repom u nadi da će dobiti parče iznutrice. Pomisao na zagrobni život plašila me je i iscrpljivala. Ne, nisam imao nikakvu želju da vidim sve te odvratne svetove, sva ta gnusna lica. Zar je Bog takav skorojević da bi me prisiljavao da gledam njegovu zbirku svetova? Moram da govorim onako kako mislim. Kad bih morao da prođem kroz jedan život, nadam se da bi mi razum i čula bili neosetljivi. U tom slučaju bih mogao da živim bez napora i umora. Proživeo bih život u senci nekog lingam-hrama. Povukao bih se u neki kutak gde mi sunčeva svetlost nikada ne bi udarala u oči, niti bi mi ljudski glasovi i buka života parali uši.
Iz romana Slepa sova
