Pesma Kondir ima pet strofa sa po pet stihova. Sam naziv pesme Kondir asocira na arhaičnu reč za zemljani bokal koji je korišćen ranije da bi se sipala voda za piće u čaše. Sama reč kondir u naslovu pesme priziva Kosovku devojku i njena dva kondira zlatna, čijim sadržajem, lađanom vodicom i crvenim vinom umiva i pričeščuje ranjenike po kosovskom razboju.
U prvoj strofi pesme Kondir pesnik se obraća dragoj. On je priziva u nekom dramatičnom trenutku, pred događaje koji su označeni metaforama "oluj" i "grom strašni". Već u prvom stihu druge strofe spominje se odsudni boj, neka nova kosovska tradicija i pesnik žali što svojoj dragoj nije dao "oprenu, ni burmu, ni azdiju" po čemu će da ga pamti "kada stigne udes zao". Nabrajanjem svadbenih darova nedvosmisleno se upućuje na Kosovku devojku. Treća strofa daje sliku bojišta posle bitke u času kada se noć hvata. Pesnik kaže: "Sad na razbojištu leži leš do leša. Plemići i sebri. Leži strašna smeša." Dok se ponekad čuje samo munja "nepregledna hrpa ranjenika kisne". U četvrtoj strofi pesnik se pita da li će ga u toj hrpi ranjenika naći bistre oči drage i ublažiti mu rane kapljom iz kondira. Poslednja strofa daje beznadežan odgovor, jer Kosovka devojka nije došla niti će doći, nema kondira nema ni utehe, a ni blaženja bola i čišćenja rana.
