Ali on je želeo da ima decu! On ima sredstva za izdržavanje te je smatrao i dužnošću i opravdanom radošću da se njegovo biće prelije u novi život. To je bio prirodni put istinskog i zdravog egoizma altruizmu. Ali ona je udarila drugim putem i pravila haljinice za tuđu decu. Da li je to lepše? S nečim bi se moglo uporediti! Ali ovo je bio samo strah od bremena materinskog, jer jeftinije je bilo i lakše skrojiti i sašiti na kabinetu u salonu haljinicu nego iskusiti naporni život u odgajanju dece.
Činilo joj se, dakle, sramotno biti žena, imati roda, postati majka.
To je ono. Lozinka je bila, radi za nebo, za više interese, za čovečanstvo; a u stvari: za taštinu, za sebični cilj, za javnost.
A on se na nju tužio, on se žalio, što je bio zlovoljan radi njene nerodnosti. Jedanput su mu sa prezirom okrenuli leđa "dobri i pošteni" ljudi, jer nije govorio sa dovoljnim pažnjom, koja se duguje nekome u nesreći, o ženama nerotkinjama: one, da su svete, jer ih je zadesila najveća nesreća koja može ženu pogoditi.
A za koga je radila ova žena? Za napredak? Za spasenje čovečanstva.
Iz pripovetke Korina
