Bloh vide da i gledaoci oko njega međusobno razgovaraju. Nije posmatrao onoga koji govori u tom trenutku, nego uvek onoga koji sluša. Upita trgovačkog putnika da nije nekad prilikom napada probao da od početka posmatra na navalu, nego golmana ka čijem golu juri navala s loptom.
"Vrlo je teško preneti pogled s lopte i navale na golmana", reče Bloh. "Čovek mora da zaboravi loptu, to je nešto skroz naskroz neprirodno." Onda čovek umesto lopte vidi golmana kako s rukama na bokovima trči napred, natrag, saginje se levo i desno i urla na odbranu. "Njega čovek inače primeti tek kad su već pucali na gol."
Krenuše zajedno niz bočnu stranu. Bloh začu dahtanje kao da međašnji sudija protrčava pored njih. "Smešno je kad golman bez lopte, ali očekujući loptu, trči tamo-amo", reče.
Trgovački putnik reče kako ne može dugo da gleda u golmana i kako mu se pogled sam od sebe ipak brzo vrati na navalnog igrača. Kad čovek gleda golmana, ima utisak da mora da zriki. To je kao kad vidiš kako neko ide prema vratima, a pri tom umesto u njega gledaš u kvaku. Čoveka zaboli glava, pa ne može pošteno ni da diše.
"Navikne se čovek na to", reče Bloh, "ali je smešno."
Iz romana Golmanov strah od penala
