sve nam dokazuje da krađa iz koristoljublja, pogotovu sitna krađa hrane kao što je hleb, šunka, sir, neumitno donosi izvršiocu izričitu osudu, neumoljivo izbacivanje iz zajednice i veliku kaznu, automatski gubitak časti i sramotu koja se ne da okajati, a sve to iz dva razloga, prvo zato što je izvršilac takvih prestupa obično siromah i što takvo stanje po sebi znači bitnu nedostojnost, a drugo, što njegov postupak sadrži nekakav prećutan prekor zajednici. Krađa siromaha postaje kao neki protest pojedinca, shvatate li?... Kuda to vodi? Tako je kažnjavanje sitnih krađa, ne zaboravite, bilo gde, uvek krajnje strogo, ne samo kao način odbrane društva, već, i pre svega, kao ozbiljno upozorenje svim bednicima da budu na svom mestu i u svojoj kasti, mirni i vedro pomireni sa crkavanjem od gladi i bede vekovima i još duže...
Iz romana Putovanje nakraj noći
