Kada je Princ bio živ i imao ljudsko srce živeo je u palati, u kojoj je tuzi bio zabranjen ulaz i gde nije znao za suze, a dvorani su ga nazivali Srećnim Princem. Danju se igrao u vrtu sa prijateljima, a uveče vodio ples u Velikoj dvorani. Oko vrta se pružao vrlo visok zid, ali njega nije interesovalo to što je izvan njega, jer je oko njega bilo sve lepo. Nakon njegove smrti, napravljena je statua nalik na njega, prekrivena malim listovima od suvog zlata, sa prekrasnim safirima za oči i krupnim crvenim rubinom vezanim za njegov mač. Zbog značaja koji društvo daje zlatu i draguljima ljudi su mislili da je prilično lepa. Kod svakog ko je prolazio pored izazivala je divljenje, jer je Princ uvek izgledao srećno i lepo.
Kada su statuu podigli na visok stub, Princ je počeo da se interesuje za ostale ljude. Sa ove visine mogao je da vidi svu bedu i nevolje svog grada i počeo je da otvara svoje oči i srce za patnje siromašnih i bolesnih. Tako je u daljini video siromašnu švalju sa bolesnim sinčićem, siromašnog mladića koji piše dramu, jadnu devojčicu koja prodaje šibice. Da bi njima, ali i drugim bolesnim, nemoćnim i siromašnim ljudima učinio život lepšim, on ne žali svoje zlato i drago kamenje, a u tome mu pomaže Lastavica, koja je tražeći mesto gde bi prenoćila pronašla utočište na njegovoj statui. Kada je ostao bez očiju, on šalje Lastavicu da za njega pronalazi siromašne i one kojima je potrebno pomoći. - Draga mala Lasto, - reče Princ - pričaš mi o čudesnim stvarima, ali najčudesnije je od svega ljudska patnja. Nema veće nesreće od bede. Obleti moj grad, mala Lasto, i ispričaj mi sve što budeš videla. Lastavica je tako skidala listić po listić suvog zlata i odnosila sirotinji.
Na kraju bajke, Srećni Princ u želji da pomogne onima kojima je, po njegovom mišljenju, pomoć neophodna, gubi sav svoj skupoceni oklop i sve zlatne listove koji su prekrivali njegovu statuu. Mala lastavica koja nije otišla u Egipat poljubila je njegove usne i srušila se mrtva pred njegove noge, a olovno srce Princa je prepuklo napola, jer je bio strahovito ljut mraz. Kasnije su srušili statuu, rastopili i bacili na smetlište gde je ležala mrtva Lastavica. A Bog opet nagrađuje one koji čine dobro, spajajući u večnosti Srećnog Princa i Lastavicu, i u njegovom rajskom vrtu će ova mala ptica pevati zauvek, a u njegovom zlatnom gradu Srećni Princ će ga zauvek slaviti.
