Postoje različite vrste veverica koje ukazuju na to da postoje velike varijacije u fiziologiji veverica. Ovo nije iznenađujuće, jer ima oko 285 različitih vrsta širom sveta. Obično imaju velike oči, mršavo telo i žbunaste repove. Njihovi zadnji udovi su duži od prednjih ekstremiteta, a šape imaju po 4 ili 5 prstiju.
Veverice međusobno komuniciraju kroz različita oglašavanja i mirisne oznake. One takođe koriste repove kao signalni uređaj, trzaju ih kada su uznemirene da bi upozorile druge veverice od potencijalne opasnosti. One mogu da skaču 10 puta više od dužine svoga tela. Imaju dobar vid, a mogu da nauče da kopiraju druge životinje, čak i ljude.
Kada je veverica uplašena i oseća da je u opasnosti, ona će u početku ostati nepokretna. Ako je na zemlji, popeće se na obližnje sugurno drvo, a ako je već na drvetu zaokružiće stablo, pritisniti ga nasuprot kore drveta i čvrsto ga držati svojim telom. Da bi obmanula potencijalne predatore ide neobičnim putanjama.
Veverice se hrane orasima, semenkama, pupoljcima, šišarkama, pečurkama, plodovima i voćem. Zavisno od vrste, hrane se i insektima, manjim glodarima, malim pticama, gmizavcima, mladim zmijama i jajima.
Kako bi opstale u hladnim zimskim mesecima veverice skladište hranu za zimu. Orahe i semenke skladište na različitim lokacijama i vraćaju se njima tokom zime da bi održale svoj nivo energije kada nemaju dovoljno hrane. One su poznate po tome da stavljaju lažnu hranu ispod zemlje da bi prevarile posmatrače. Lažna zakopavanja hrane imaju za cilj da prevare potencijalne lopove, kao što su druge veverice ili ptice, da pomisle da tamo čuvaju svoju hranu. To im omogućava da zakopaju prave zalihe na drugom bezbednom mestu.
