Artnit

U zbirci pesama Spisak iz knjige Kora Vasko Popa prikazuje različito ponašanje domaćih životinja u tragičnim okolnostima. Kao strukturalno-sadržajnu formulu zagonetke on slika magarca u kratkoj istoimenoj pesmi, nalik na skicu. Ovu pesmu prožima tajanstvenost, jer je ostvarena izabranim rečima, asketskim govorom i iz nje proističu brojna pitanja o otuđenosti čoveka u savremenom svetu.

U hrišćanskoj religiji magarac odnosno magarica zauzima mesto puno poštovanja. Hrišćanski simbolizam je dubok i mnogostruk, ali jezgro leži u statusu i karakteru ove životinje. U Bibliji on ima simboličko značenje i u oba Zaveta je poštovana životinja i spominje se na 173 mesta, čest je motiv u prazničnim pesmama i religioznim umetničkim delima.

Kao sve zemlje na obalama Sredozemnog mora, i Španija je puna magaraca, te domaće životinje što vodi poreklo iz egipatskih i arabijskih pustinja, otkuda se raselila po celom svetu.

Magarac, iako pripada vrsti konja, ne uživa ni ljubav, ni milost, kojom ljudi prilaze atu, duž tih obala. Naročito ne u negda arapskim pokrajinama, afričkim i azijskim, gde se konj poštovao i cenio kao i sablja.

Paradoks Buridanov magarac ima mnogo varijacija, a odnosi se na paradoks slobodne volje. Prvobitno ga je formulisao antički grčki filozof Aristotel, ali ga je popularizovao francuski filozof Žan Buridan. Postoji izvesno neslaganje među filozofima, ali smatra se paradoksom, iako nema logičkih kontradikcija - samo jedan čudan zaključak.