Gospodstvovao si zemljom otačastva svoga, i svim što je dobro razveselio si uručene ti hrišćane, i mužanstvenim srcem i žudnjom pobožnosti izišao si na zmiju i neprijatelja božanstvenih crkava, rasudiv da ne može trpeti srce tvoje da gleda hrišćane otačastva ti potčinjene Ismailćanima, pa ako u tom ne uspeš, da se i obagriš krvlju svojom i da se pridružiš vojnicima cara nebeskog. Time su ti se obe želje ispunile: i zmiju si ubio, i mučenja venac primio si od Boga.
I sada ne baci u zaborav draga ti čeda, koja si sirote ostavio odlaskom tvojim. Jer, pošto si otišao u večna nebeska naselja, mnoge tuge i boljke obuzeše draga ti čeda, i u velikoj tuzi život provode, jer vladaju njima Ismailćani, i treba nam svima pomoći tvoje. Zato te molimo, moli se opštemu vladici za draga ti čeda i za sve koji im s ljubavlju i verom služe, jer su velikim jadima sputana draga ti čeda.
Jer oni koji jedu hleb njihov digoše na njih veliku zaveru, a tvoja dobra u zaborav baciše, o mučeniče. Ako si i prešao od života ovoga, tugu i boljke čeda svojih znaš, a kao mučenik slobode imaš (put) ka Gospodu. Prekloni kolena tvoja ka Gospodu, koji te venčao mučenja vencem, prosi da draga ti čeda bogougodno provode u dobru dugovečni život, moli da pravoslavna vera bogato stoji u otačastvu ti, prosi da pobedilac Bog da pobedu dragim ti čedima, knezu Stefanu i Vuku nad vidljivim i nevidljivim neprijateljima, jer, ako primimo pomoć od Boga, tebi ćemo hvalu i zahvalnost odati. Saberi zbor svojih sabesednika, svetih mučenika, i sa svima pomoli se Bogu koji te je proslavio: javi Đorđu, pokreni Dimitrija, uveri oba Teodora, uzmi Merkurija i Prokopija, i četrdeset mučenika sevastijskih ne ostavi, jer u njihovu mučenju vojuju draga ti čeda, knez Stefan i Vuk, moli da im se da od Boga pomoći. Dođi nam, dakle, na pomoć, ma gde da si.
Na moje male prinose pogledaj i za velike ih smatraj, jer ti ne prinesoh pohvalu koliko ti pripada, već koliko mi je sila maloga mi razuma, zato i malu nagradu očekujem. Ali nisi ti, o mili moj gospodine i mučeniče, malo podatljiv bio ni među trošnima i malovečnim, a koliko više među neprolaznim i velikim, što si od Boga primio, jer si mene, telesno tuđinku među tuđincima, hranio izobilno, a danas te molim da me dvostruko hraniš i da utešiš buru ljutu duše moje i tela mojega. Jefimija usrdno prinosi ovo tebi, Sveti.
