Artnit

Petak, 27 Januar 2017 11:32

Sveti Sava Istaknut

Isak Levitan - Kapija i zid manastira Isak Levitan - Kapija i zid manastira

Vojislav Ilić u svojim pesmama slika prošla vremena koja opisuje uz motive prolaznosti, smrti, razaranja i propadanja. U pesmi Sveti Sava, koju je napisao 1889. godine u središtu je Sveti Sava koji tražeći svetlost beži sa očevog dvora i stiže u manastir i kroz vekove koji prolaze povezuje se sa sadašnjošću, ali i sa budućim vekovima.

Vojislav Ilić pesmu Sveti Sava počinje pitanjem: "Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira?" Na vratima manastira je tajanstveni gost, u gluho doba noći. On se obraća sedim ocima, kaluđerima da mu otvore teška vrata, jer je njegovo telo klonulo, noge su umorne ali duša traži svetlost, kao saznanje o Bogu i čoveku. Iza sebe je ostavio bogatstvo, slavu i sve što je prolazno i želi da posveti život rodu, otadžbini i slobodi, a svetlost traži u manastiru.

U drugoj strofi pesnik opisuje starešinu manastira sa upaljenom buktinjom u ruci koji otvara teška vrata, nad kojima je poletela sova krešteći u noć. Sova koja simboliše smrt nagoveštava da je neznanac pokopao prethodni život i opredelio se za novi. Zato ga i starešina prima s puno ljubavi, ljubeći ga u bledo čelo.

U trećoj strofi pesnik ističe misao o tome kako vreme prolazi, jer "vekovi su prohujali, od čudesne one noći". Dete koje je jedne noći zakucalo na vrata manastira, još živi i u narodu traje. U poslednjem stihu se dobija odgovor ko je bio neznanac na kapiji manastira. To "dete beše Rastko, sin Nemanjin, Sveti Sava".

Pročitano 1542 puta Poslednji put izmenjeno Nedelja, 29 Novembar 2020 12:18

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Sveti Sava