U njenu sam kosu upletao strasno
Mokre noćne ruže. Putem punim zova,
Ja joj ljubljah celo ovo veče jasno
Oči pune zvezda i usta stihova.
Sve je šumno, sjajno; i lije iz granja
Svetlost, kô padanje neke bele kiše;
Maslinova šuma u daljini sanja...
A more je puno zvezda, pa ih njiše,
I po žalu nemom, praznom i bez sene,
Kotrlja ih svu noć, kô pesak i pene...
Ponedeljak, 28 Novembar 2016 12:32
Jovan Dučić - Zvezde Istaknut
Konstantin Bogaevski - Svetlost zvezde
S ostrva Lopuda
Visoko u granju mirno gore zvezde,
I široka pesma mora u tišini
Čuje se oko nas; i ti glasi jezde
Kô da rosa pada u srebrnoj tmini.
Objavljeno u
Pero
Tagovano
Najnovije:
- Artur Šopenhauer - Afektacija u stilu može se uporediti sa pravljenjem grimasa na licu
- Aleksandar Sergejevič Puškin - Crtice i aforizmi
- Simona de Bovoar - Jugoslavija
- Dejvid Herbert Lorens - Tužna je i sumorna stvar putovati iz Italije, makar i u Francusku
- Alber Kami - A možda me nikad nijedan kraj osim Sredozemlja nije odnio u isti mah tako daleko i tako blizu samom sebi
