Pesma počinje stihom Mesečina, a meseca nema, čime se opisuje ponoćni pejzaž i ukazuje na nešto tamno, iracionalno. Pesnikova draga je prisutna i prikazana apstraktno. Dok ona spava, sanja zeleni venac koji asocira na buđenje prirode u proleće, na mladost i lepotu, ali se povezuje i sa svadbenim običajima. Njena lepota je zasenila ceo pejzaž i unela u njega svetlost. Od njenog blagog osmeha u snu čitava ponoć se zasijala.
Četvrtak, 10 Decembar 2015 12:39
Mesečina Jovana Jovanovića Zmaja Istaknut
Francisko Goja - San
Kratka lirska pesma Đulić VII iz zbirke Đulići Jovana Jovanovića Zmaja, poznata po nazivu Mesečina ili Mesečina, a meseca nema ima samo jednu strofu od četiri stiha. Ispevana je u desetercu i podseća na narodnu poeziju. U njoj je naslikana draga kao neponovljiva i idealna, koja svojom lepotom zasenjuje i prirodu.
Objavljeno u
Pero
Tagovano
Najnovije:
- Artur Šopenhauer - Afektacija u stilu može se uporediti sa pravljenjem grimasa na licu
- Aleksandar Sergejevič Puškin - Crtice i aforizmi
- Simona de Bovoar - Jugoslavija
- Dejvid Herbert Lorens - Tužna je i sumorna stvar putovati iz Italije, makar i u Francusku
- Alber Kami - A možda me nikad nijedan kraj osim Sredozemlja nije odnio u isti mah tako daleko i tako blizu samom sebi
