Artnit

U kratkoj priči Đurđevak Prežihov Voranc opisuje jedan fragment iz svog detinjstva, koji je na njega ostavio neizbrisiv trag. Kada je bio mali on se mnogo plašio mračne uvale koju su nazivali Pakao. Zato je kada je imao skoro šest godina i otac mu zapovedio da vodi stoku na ispašu počeo da plače, jer je to za njega bio strašan zadatak. "Sa velikom zebnjom čučao je na dnu Pakla i nije se smeo pomerati." Pošto nije mogao više da izdrži plačući odlazi do oca i majke i saopštava im da je izgubio stoku. Međutim, videvši stoku na dnu uvale otac shvata uzrok njegove laži i kažnjava ga gurajući ga preko ruba uvale. Otada ga nisu više primoravali da vodi stoku u uvalu. Jedne subotnje večeri majka je poželela da odnese đurđevak u crkvu ali ga više nije bilo, i mislila je da se ipak mogao naći neki cvet u Paklu. Te noći dečak dugo nije mogao da zaspi, a narednog jutra je krenuo u Pakao da traži đurđevke. Tamo je našao čitave rukoveti i uprkos srahu počeo brzo da ih bere. Dok se vraćao kući nije smeo ni da se osvrne, ali kada je na kućnom pragu ugledao majku "topio se od sreće i neizmernog oduševljenja". Zbog straha koji je savladao njegove oči su bile pune teških suza. Majka je shvatila njegovu žrtvu i pomilovala ga blago i nežno po kosi.