Ahmed Narudin u početku prihvata "tuđu" misao, nekritički i apologetski prima jednu ideologiju, bez trunke sumnje i skepse. Ta ideologija mu je, u stvari, postala zaklon od života. A kad život sam prodre do njega, kad sruši paravan pogleda na svet, kad ga zapljusne svojom maticom, on od mogućeg čoveka postaje stvarni. Tada, tek tada, on počinje da oseća mržnju, zavist, želju za osvetom, čak i potrebu za ljubavlju, ali je ne ostvaruje. Da je ostvario ljubav, da nije pošao putem mržnje, njegov ljudski lik bi bio čist i celovit; mržnja ga je destruirala."
Subota, 14 Decembar 2013 18:58
Meša Selimović - O romanu Derviš i smrt Istaknut
Dizajn korica knjige Derviš i smrt
"Derviš i smrt je rezultat moga celokupnog životnog iskustva. Ne umem da objasnim uspeh tog romana kod čitalaca i kritike. Umetničko delo predstavlja tajnu i za onoga ko ga prima a i za onoga ko ga stvara. Teško je objasniti dve osnovne stvari: kako delo nastaje i čime deluje. Mogao bih samo da kažem da se, posle dugog izučavanja literature i pronalaženja tajni jezika, Derviš desio...
Objavljeno u
Pero
Tagovano
Najnovije:
- Artur Šopenhauer - Afektacija u stilu može se uporediti sa pravljenjem grimasa na licu
- Aleksandar Sergejevič Puškin - Crtice i aforizmi
- Simona de Bovoar - Jugoslavija
- Dejvid Herbert Lorens - Tužna je i sumorna stvar putovati iz Italije, makar i u Francusku
- Alber Kami - A možda me nikad nijedan kraj osim Sredozemlja nije odnio u isti mah tako daleko i tako blizu samom sebi
