Grčka mitologija povezuje poreklo lipe sa transformacijom likova. Prema grčkom mitu titan Kronos koji se pretvorio u konja zaveo je morsku boginju Filiru, a kada je rodila kentaura Hirona pretvorio je u lipu. Legenda o Filemonu i njegovoj ženi Baukidi govori da su njihov brak i duga ljubav bili uzor i zato su želeli i da ostanu nerazdvojni čak i nakon smrti. U znak zahvalnosti na gostoprimstvu Zevs je pretvorio njihovu kuću u hram, Filemona u hrast, a Baukidu u lipu. Grane dva drveta su se spojile i postale nerazdvojne.
Prema grčkim legendama simbol lipe se povezuje sa bračnom ljubavlju i savršenom ženom koju odlikuje jednostavnost, nevinost i dobrota. Zbog mirisa svojih cvetova, lipa je u grčkoj mitologiji postala posvećeno drvo boginji ljubavi Afroditi. Herodot spominje skitske gatare koje su koristele list lipe kako bi dobile inspiraciju za proricanje budućnosti. U helenskom periodu Egipta maske sarkofaga iz Fajuma bile su izrađene od lipovog drveta, što dokazuje svetu prirodu ovog drveta od davnina.
U mitologiji drevnog Rima lipa je bila simbol bračne ljubavi i vernosti, istovremeno i drvo boginje ljubavi Venere i boginje mudrosti Junone. Mladi parovi ukrašavali su oltar kuće procvetalim grančicama lipe, kako bi imali mudrost i stabilnost u ljubavi. Pesnik Ovidije je pisao da su tokom praznika posvećenog boginji plodnosti devojke imale krune sa cvetovima lipe.
Lipe su imale veoma dubok značaj u ranom evropskom svetu. U evropskom imaginariju bio je veliki greh seći ovo drvo, jer je lipa bila simbol prijateljstva i vernosti. Ispod krošnje lipe bolesni ljudi su se nadali da će dobiti isceljenje.
U Kini je drvo lipe nazvano drvo zaborava, jer je njegova energija meka, nežna i pruža osećaj topline i mira. Lipa razjašnjava osećanja, kroti pobunjena srca i štiti ljubav.
