Pravila pozdravljanja koja Sreten Vukosavljević izvodi pokazuju da je i u patrijahalnim selima Balkana etiketa bila komplikovana i obavezna. Tih pravila su se ljudi dobrovoljno pridržavali, a ona su uključivala strogo diferenciranje prema položaju onoga koga pozdravljaju i gradiranje u izražavanju poštovanja ili srdačnosti.
Sreten Vukosavljević piše: "Narodski oblici pozdravljanja - ovi i slični - odražavaju se i sad prilično dobro, skoro na celom balkanskom delu našeg naroda. Ovakvi, pak, oblici, kako su gore opisani, održavaju se skoro potpuno u Sandžaku, Crnoj Gori, Hercegovini, pa i u planinskom delu zapadne Srbije i Bosne. Društvo u kome su postali bilo je i socijalno i politički ujednačeno. Osećanje jednakosti osnovno je osećanje, kojim su svi ovi oblici povezani. Ne znači to da nema nijansiranja u pozdravljanju i u ponašanju uopšte. Drukčije se ponaša prema kumu, drukčije prema starijem, mlađem, gostu, domaćinu. Ali se prema istom čoveku ponašaju na jedan način kad je kum, a na drugi način kad nije kum. Isti čovek, kad je na gozbi kod najbližeg suseda, sedi na jednom od počasnih mesta - "na zdravici" - a kad je na drugoj kojoj gozbi, sedi, možda, tek na devetom mestu. Svako može biti kum, može biti gost, domaćin, i onda će se prema njemu ponašati kako je red da se ponaša u takvoj prilici. Nijansiranje u ponašanju ne određuje se prema bogatstvu ni socijalnom položaju ni blizu onoliko, koliko se to određuje u društvu gradskom.
Ko se upravlja po ovoj narodskoj etikeciji, dužan je za svako podizanje, za svako malo veću počast, spustiti se za onoliko, za koliko su ga podigli. Dužan je da se pokaže da zna kako ga je počast zapala samo zato, što su drugi bili ljubazni da mu je učine od svoje dobre volje. Ako i nije tako, treba da pokaže kao da on tako shvata. Na veliku počast, koja je u redu da mu se učini uz "domaćinsku zdravicu", domaćin treba da odgovori: "Hvala, starija braćo!" Tako, ili nešto slično. Gost da ne primi čašu koju mu domaćin pruža prvome: "De, u dobroj je ruci: Bog pa domaćin". Kad se onome, koji pozdravlja, zahvaljuje sa: "Poklon na zdravici", on treba da poklanjanje, klanjanje nekako kao da odbije od sebe: "Poklanjamo se Bogu svi." Odbijanje hvale, počasti, slave biva ponekad diskretno i lepo, ponekad pretvorno i nezgrapno. Kakav je ko, onako i učini, ali obaveza je da se to učini."
