Ali, on ne razdvaja praksu od teorije: njegov veliki cilj je da unapredi nauke korisne ljudima i državama. A što se nauka tiče, on ih sve izučava i mnoge proslavlja: matematiku - u isto vreme kada i Njutn pronalazi diferencijalni račun (1675); fiziku, hemiju (i alhemiju!), biologiju, pravo i jurisprudenciju, teologiju i, naravno, filozofiju. Njegovo ogromno i doista voluminozno delo odjekuje u samome sebi i objedinjuje se u svojoj kvazi-beskonačnosti: na taj način ono predočava istu crtu celosti koju pokazuje i njegov autor, jedinstven u samome sebi uprkos krajnjoj raznolikosti svojih aktivnosti.
Iz dela Klasična nemačka filozofija
