"Jugoslavija", "Država Jugoslovenska", "Jugoslovenski Narod" i t. d. nisu novi termini, niti se sad prvi put čuju; oni su izmišljeni mnogo pre, nego što smo se mi ujedinili. Ne ulazeći u njihov istorijat, pošto bi nas to i suviše daleko odvelo, možemo sasvim pouzdano reći, da ti termini ni onda kada su se prvi put čuli, nisu imali značaj, koji im se danas, s nekih strana, hoće da prida. Daleko od toga da im je bio cilj da zbliže, budeći svest o tesnom srodstvu između tri grane našeg naroda, njima je bio zadatak da otuđe i razvode i, mesto da su bili simboli slobode, oni su u sebi skrivali najstrašnije oružje protiv nje i protiv državne nezavisnosti našeg naroda. Oni su bili vesnici proširenja Habzburške tiranije i na one delove našeg naroda, koji nisu bili pod Habzburškim skiptrom.
Ime "Jugosloven" trebalo je, u prvom redu, da zbriše s lica zemlje ime Srbin, koje je bilo ostalo kao jedina protuteža Habzburških namera protiv našeg naroda. Ne mari ništa, što su se tim terminom služili, u prošlosti, i neki među našim najboljim sinovima. To nikako ne smanjuje vrednost našeg prednjeg tvrđenja. Naprotiv, to samo pokazuje s koliko se političke veštine i dovitljivosti umelo iz Beča raditi, kad su tim njegovim pronalascima podlegali čak i naši prvi ljudi, pa čak i onda, kad su mase narodne, vođene zdravim instinktom, odbijale da podlegnu takvim uticajima, jer su osećle da se iza tog novog imena krije jedan nov neprijatelj njihov. Ni među Hrvatima, ni među Slovencima, a još manje Srbima, ime "Jugosloven" nikad se nije moglo odomaćiti. To će, svakako, i biti uzrok, što su u Beču, jedno vreme, bili izgubili veru u privlačnu snagu toga imena, pa su pokušavali stići svome cilju sasvim suprotnom taktikom. Mesto "Jugoslovenstva", koje je imalo najpre sve privući i okupiti pod svoje okrilje, pa zatim sve predati na milost i nemilost bečkoj gospodi, oni su prišli taktici otuđivanja i još većeg razdrobljavanja.
Iz dela Srbija i Jugosloveni za vreme rata 1914-1918.
