Pričali su mu o raznim fazama na duhovnom putu, na koji tragalac kreće uz pomoć joginskih vežbi i meditacije. Pričali su mu kako se telo polako oduhovljuje u prvoj fazi: “Osećaš se lakim dok tvoja telesnost poprima čistu ravnotežu duha. Glas postaje milozvučan, telesni mirisi prijatni, a izlučevine, urin i izmet, značajno se smanjuju. U višim fazama, na prvim nebesima saznanja, najveštiji imaju vizije bogova i veličanstvenih drugih svetova, univerzuma s varnicama vatre, blistavog kao jezero žive. To su slike pune vere i jasnoće. Vizije i druga iskustva prati takvo osećanje radosti i ushićenja da, kad se jednom proba njihov nektar, nepce postaje ravnodušno prema ukusima običnog života“.
Priče o duhovnom usavršavanju nisu, međutim, Gopala očaravale kao priče o čudesnim moćima, sidijama, kojima je sadu mogao ovladati - ili, tačnije, koje je mogao u sebi osloboditi - na svom putu ka duhovnom savršenstvu. Što je dublje ulazio u meditaciju, isposnik nije samo osećao zvuke, mirise, ukuse i boje koji su obično nedostupni običnoj percepciji, on ih je mogao i stvoriti. Ganda Baba iz Benaresa je, na primer, mogao da prenese opojni miris bilo kog cveta, nekom drugom cvetu bez mirisa, ili da učini da koža nekog čoveka sama počne da ispušta predivan miris, a da ga i ne dodirne. Takav je miris opstajao danima i mogao ga je osetiti svako ko bi čoveku prišao. Iskusni jogin je umeo da čita misli drugih ljudi i da snagom svoje volje upravlja njihovim postupcima. On je znao i kako da sirovu i nevidljivu materiju oslobodi prirodnih ograničenja, kako da joj izmeni atomsku strukturu i telo učini slobodnim od svega što bi ga moglo ugroziti.
Iz romana Ekstaza
