Ni dani u nedelji nisu bez značaja - na primer, petak, dan sabata, da i ne pominjem druge dane. Čim je ustanovljena sedmica, utvrđuje se dan kad će se obaviti obred. Isto tako, datum obreda se određuje prema danima u mesecu, ali pre svega, i možda najradije, u skladu sa Mesečevim menama. Lunarni datumi su datumi čije je poštovanje najčešće utvrđeno. U staroj Indiji, teorijski, svaki magijski obred je bio vezan za prinošenje žrtve u vreme mladog i punog Meseca. Iz starih i modernijih tekstova čak proizlazi da su dve nedelje u kojima ima mesečine određene za dobronamerne obrede, a dve mračne nedelje za zlonamerne obrede. Takođe se vodi računa o kretanju zvezda, Meseca, Sunca, planeta, o položaju zvezda. Na taj način se i astrologija toliko pripaja magiji da se jedan deo naših grčkih magijskih tekstova nalazi u radovima o astrologiji, a u Indiji je, u velikom astrološkom i astronomskom radu iz ranog srednjeg veka, čitav poslednji deo posvećen magiji. Ponekad se vodi računa i o Mesecu, rednom broju godine u nekom ciklusu. Uopšte uzev, dani solsticija (zimske kratkodnevnice i letnje dugodnevnice), ravnodnevnice (zimske i letnje), a naročito noći koje im prethode, dopunski dan (29. februar), veliki praznici, kod nas praznici nekih svetaca, svaki pomalo neuobičajen period - smatraju se izuzetno povoljnima. Dešava se da se sve datosti udruže, i stvore uslovi, koji su veoma retko ostvarljivi; ako je verovati indijskim čarobnjacima, pojedini obredi su se mogli uspešno vršiti tek svakih četrdeset pet godina.
Iz dela Sociologija i antropologija I
