Neki smatraju da je sve počelo sa sjajnim zelenim listovima i crvenim bobicama na prazničnoj grančici, polazeći od toga da su crvena i zelena boja jedine svetle boje koje vidimo zimi. Ali to sigurno nije razlog zašto se ove dve boje povezuju sa Božićem i Novom godinom.
Stari narodi su slavili zimsku kratkodnevnicu da bi označili kraj zime i dolazak proleća. Drvo bora su stavljali oko domova, a domove ukrašavali zimzelenim grančicama da bi ih osvetlili u dugim sivim zimskim mesecima. Stari Egipćani su unosili grančice palmi u svoje domove za vreme zimskih svećanosti.
Stari Rimljani su slavili u decembru u čast boga poljoprivrede Saturna. Rimljani su razmenjivali zimzelene grančice u januaru kao znak dobre sreće. Smatra se da je u IV veku Katolička crkva došla na ideju da se slavi Božić u decembru, umesto ove paganske tradicije.
Zelena boja je prirodno prikazivanje večnog života i vezuje se posebno za zimzeleno drvo koje opstaje i ostaje zeleno i zimi. Zato i za hrišćanstvo zelena boja predstavlja večni život Isusa Hrista. Crvena boja simboliše njegovu krv koju je prolio tokom raspeća za spas ljudskog roda. Crvena boja je boja života i boja krvi. Crvena je i simbol jabuke, koju je Eva ubrala sa zabranjenog drveta. Crvena boja je snažan simbol novog rađanja, samog rođenja Isusa Hrista i Nove godine.
U XIV veku crkva je prikazivala religijske predstave koje su trebale da edukuju narod. U mnogim delovima Evrope sredinom godine ove predstave su igrane uvek za Božič. Prikazivane su priče iz Biblije. Tradicionalno se prikazivala priča o Adamu i Evi u raju. I umesto drveta jabuke koje nije moglo da se nabavi zimi stavljane su crvene jabuke na grane bora. Korišćenje bora da se prikaže drvo Boga ili zla postalo je često u crkvama, a vremenom je počelo da se unosi i u proslave. Sledeći primer crkve ljudi, posebno u Nemačkoj počinju da unose drvo bora u svoje domove i ukrašavaju ga crvenim jabukama. Ovaj događaj je uneo dve savremene tradicije, božićno drvo i tradicionalne boje, zelenu za bor, a crvenu za jabuke.
Dok se zelena i crvena boja široko primenjuju kao tradicionalne božićne i novogodišnje boje, pojedinačno one imaju različita značenja u raznim kulturama.
Crvena boja ima veoma široka značenja, od gneva i greha do sreće i plodnosti. U nekim zemljama, kao u Kini i Indiji crvena boja se nosi na venčanju i simboliše život i zdravlje, dok u Južnoj Africi simbolizuje žalost. Crvena boja može da predstavlja status, crvene ruže se povezuju sa ljubavlju i strašću, dok je crveno svetlo na semaforu znak opasnosti. Crvena boja je takođe, u mnogim zemljama patriotska boja i simbolizuje krv, žrtvovanje i hrabrost.
Danas zelena boja dominira kao boja okoline, ali kao i crvena boja ima mnoga suprotna značenja. Može predstavljati rast i prirodu, ali i rasturanje. U srednjem veku zelena boja je simbolisala ljubav i plodnost, a mlade su obično nosile zelenu boju na venčanju. Ali, bila je to takođe, boja otrova, vradžbina i zla. U većini zemalja danas zelena boja predstavlja život, rast i ravnotežu.
Zajedno zelena i crvena boja stvaraju lepa topla osećanja i prijatne misli na Božić i Novu godinu. Ali, odvojeno one predstavljaju jedan ceo svet različitih značenja i simbola.
