Nekoliko godina kasnije nova italijanska vlada je odlučila da obnovi celu oblast i fontana je povećana i pomerena za oko 80 metara od trenutne lokacije. U to vreme fontana je bila jednostavna struktura sa nizom bazena na različitim nivoima. Smatrano je da joj nešto nedostaje, a kada je nemački imperator Vilijem II posetio Rim, italijanski umetnik Alesandro Gverijeri je modelovao četiri gipsana lava kako bi ukrašavali četiri ugla fontane. Ali, mnogi Rimljani su bili nezadovoljni ovim takozvanim lažnim rešenjem, a gradsko veće u Rimu odlučilo je da naruči bronzane statue za ukrašavanje fontane. 1901. godine oni su naručili od Marija Rutelija, sicilijanskog umetnika da dizajnira četiri statue za ukrašavanje uglova fontane. Ruteli je dizajnirao četiri statue koje se sada mogu videti na četiri ugla fontane. Statue predstavljaju četiri vodene nimfe sa životinjom koja je predstavljala njeno okruženje. Najada okeana jaše morskog konja, Najada reka leži na morskom čudovištu, Najada jezera drži labuda i Najada podzemnih voda leži na reptilu.
Ove četiri potpuno nage mlade ženske figure čija su tela natopljena vodom koja je izlazila iz velikih mlaznica pozadi, sijala su na suncu na veoma lascivan način. One su šokirale Rimljane i izazvale priličnu uznemirenost zato što se model Najada bazirao na dve poznate prostitutke bliznakinje u Rimu. Međutim, gradsko veće je odlučilo da statue ostanu. Na vrhu fontane Mario Ruteli je postavio grupu koja se sastojala od tri čoveka, delfina i hobotnice upletenih u borbi. Pošto je ovaj centralni deo dobio mnogo kritika uklonjen je i 1911. godine na njihovo mesto je postavljena grupa Glauk, koja prikazuje ribara Glauka koji se bori protiv ribe i simboliše dominaciju čovečanstva nad prirodnim silama.
