Skulptura Mislilac je prvi put izlivena 1902. godine. Ona predstavlja nadmoćnog nagog muškarca koji sedi zamišljen s rukom na bradi. Na njoj Ogist Roden prikazuje misao kao muževan, snažan čin. Cela figura deluje pomalo sirovo. Glava je velika, šake preuveličane. Mišići na ramenima i leđima su napregnuti, jer desna ruka uleže u levu nogu.
Likovni kritičari su davali raznovrsna viđenja o čemu "Mislilac" razmišlja - od kroćenja prirode, do oslobađanja radničke klase ili prevazilaženja protivrečnosti iskonskog i civilizacijskog u čoveku. Umetničko viđenje nudi sam Ogist Roden: "Zamislio sam nagog, zamišljenog čoveka koji sedi na steni, bradom oslonjenom na stisnutu šaku i sanjari. Plodno tlo za misli polako se obrazuje u njegovom umu. Prestaje da bude sanjar i postaje stvaralac." A zatim dodaje: "Ono zašto on misli, nije samo u njegovom mozgu, zgrčenom čelu, raširenim nozdrvama i stisnutim usnama, već i u svakom mišiću njegovih ruku, leđa i nogu, u stisnutoj pesnici i zgrčenim nožnim prstima."
Ogist Roden je svojoj skulpturi Mislilac dao poetsko značenje, prikazavši Dantea ispred vrata pakla. Vremenom je ova skulptura postala univerzalni simbol čoveka koji razmišlja o svetu i spreman je da brani univerzalne vrednosti humanizma i slobode snagom misli. Danas postoji više od 20 kopija originala u identičnim dimenzijama, a mnogo je veći broj kopija koje su manje.
