Na statui Orfeja Ogist Roden predstavlja pesnika i muzičara Orfeja koji se prema starogrčkom mitu spustio u podzemlje da bi spasio svoju mrtvu ljubavnicu Euridiku. Orfej je svirao liru za Hada, koji je pristao da oslobodi Euridiku ako se Orfej ne okrene da je pogleda dok ju je vodio u gornji svet. Ne mogavši se odupreti, Orfej je prerano pogledao u nju i ponovo je zauvek izgubio.
U izvornom obliku statua Orfeja je sadržala lik Euridike koji lebdi preko Orfejevog ramena, a jedna od njenih ruku se još uvek vidi na leđima. Kako Ogist Roden sam otkriva uklanjanje Euridike mu je omogućilo bolje prenošenje mnogih kontradiktornih emocija i vremenskih dislokacija koje su bile njegova istinska tema. On kaže: "Orfeja sam predstavio u trenutku kada je usmerio svoju liru na pakleni hor i dobio kao nagradu željenu Euridiku, on je potonuo nazad umoran od svojih lutanja i sećanja na svoju prošlu bol. Jedna savijena noga delimično podržava njegovo nedovršeno telo, a leva ruka podupire liru, dok mu je desna ruka ispružena u molitvi. Ponovo će izgubiti Euridiku, ali sada ne sumnja u to, kada je blaženstvo povratka srušilo dugo naprezanje i patnju."
