Salvador Dali - San
Na jednoj od svojih najpoznatijih ekspresionističkih slika San, Salvador Dali se vraća klasičnom nadrealističkom motivu koji je verovatno inspirisan njegovim uključivanjem na izložbu nadrealnih "predmeta" u galeriji Šarl Raton u Parizu, na kojoj je javnost pozvana da "dodirne svoje snove". Ova slika se bavi frojdovskom temom sveta snova koja je fascinirala nadrealiste koji su verovali da se sloboda podsvesti u snu može iskoristiti, a zatim kreativno realizovati u njihovoj umetnosti. Slika se danas nalazi u privatnoj kolekciji, i i dalje izaziva mnogo kontroverzi, kao i 1937. godine, kada ju je Salvador Dali naslikao.
Fernando Pesoa - Uputstvo za dobar san
- Odlaži sve. Nikada ne treba danas raditi ono što se može uraditi i sutra. Čak i nema potrebe bilo šta raditi, bilo danas, bilo sutra.
- Nikad ne razmišljaj o tome šta ćeš uraditi. Ne čini to.
Pjer Pivi de Šavan - San
Kada je francuski slikar Pjer Pivi de Šavan izložio sliku San na Salonu francuskih umetnika 1883. godine, katalog je opisao njegovu temu kao: San! "Ljubav, slava i bogatstvo mu se javljaju u njegovom snu". Za razliku od njegovih ciklusa murala, naslikanih za javnu upotrebu, ovo je intimna, samostalna slika koja opisuje san. Ova slika se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.
Samjuel Beket - Što se mene lično tiče, ja sam uvek više voleo ropstvo nego smrt, ili bolje, nego ubijanje
Za čudovište koje se seljaka, ili koje vreba šćućureno u svom logu, čovek je bez milosti, dok onaj koji dopušta da bude iznenađen na spavanju ima mogućnosti da koristi druga osećanja, zbog kojih se spušta cev i nož se vraća u kanije. Jer lovac je običan slabić i meko srce u suštini, sa zalihama blagosti i sažaljenja, koje samo traži priliku da se izlije. I samo blagom snu iznurenosti ili užasa, mnoga zla životinja, dostojna uništenja, ima da zahvali što može mirno da očekuje kraj svojih dana u zoološkoj bašti, gde često, nedeljama i praznicama, odjekuje nevina radost dece i mudrija radost odraslih.
Luj Ferdinand Selin - Da bi čovek spavao, potrebna mu je izvesna udobnost i izvestan optimizam...
Za spavanje je potrebno optimizma, uz nešto malo udobnosti... pih! Ja opet o sebi!... ružno je govoriti o sebi, svako ja pa ja je odvratno, čitalac se naježi...
- Samo to i radite!
Leonardo da Vinči - Predskazanja
Kao i mnogi renesansni umetnici Leonardo da Vinči je pripadao filozofskim i umetničkim školama na klasičan način, poput neoplatoničara, neopitagorejaca i hermetika. On je bio vizionar i prorok, a priroda i čovek su za njega bili najveće ostvarenje života. "Leonardo da Vinči bio je čovek koji se prerano probudio dok su svi drugi spavali dubokim snom", rekao je Sigmund Frojd. U predskazanjima, koja su sakupljena u knjizi Basilisk opisuje svakidašnje događaje, koje izriče u proročkoj modulaciji sa ciljem da upozori na katastrofe sveta koje vrebaju.
Salman Ruždi - Šta ako bi ceo svet postao jedan probuđeni san?
Nisu je zanimali strani putnici, mada je znala da oni fasciniraju cara. Oni su dolazili tražeći... šta, zapravo? Ništa korisno. Da su imali ikakve mudrosti, beskorisnost njihovih putovanja bila bi im očigledna. Putovanje je bilo besmisleno. Uklanjalo vas je s mesta u kom ste imali značenje i kojem ste vi za uzvrat davali značenje tako što ste mu posvećivali svoj život, odvlačilo vas je u vilinski svet u kojem ste bili iskreno apsurdni, a tako ste i izgledali.
Sigmund Frojd - San i praprizor
Dugo mi je trebalo da se uverim da je to bio samo san, toliko prirodnom i jasnom mi se učinila slika s prozorom koji se otvara i vukovima koji sede na drvetu. Najzad sam se smirio i osetio kao da sam se spasao neke velike opasnosti, a onda ponovo zaspao.
Anri Ruso - rodonačelnik naivnog slikarstva
Francuski postimpresionistički slikar, naivnog ili primitivnog smera Anri Ruso u istoriji umetnosti je poznat po svom zanimanju kao Anri Ruso Carinik. Bio je uveren da slika kao Rafael Santi, zbog čega su mu se njegovi savremenici smejali. Njegov slikarski stil je bio izložen kritici zvanične umetnosti i strogog akademizma, dok su mladi sikari na njegovim slikama prepoznali originalnost. Kasnije su mu istoričari umetnosti odali priznanje kao prethodniku nadrealizma i naivnog, ali potpuno iskrenog pogleda na svet.
Herman Hese - San i sreća
Uz sećanje na san pojavljivalo se svetlucajući uvek novo zavodljivo osećanje, već zbog bolnog sjaja usled oproštaja i neponovljivog. Potom su se pojavila razmišljanja, koja pripadaju buđenju i svesnom stanju, a san i sreća bili su daleko, a kada sam ustao iz kreveta skoro sve je nestalo i ništa mi nije preostalo osim tihog plašljivog osećanja zbog gubitka i pokradenosti, pomešano sa osećanjem koje je bilo slično osećanju loše savesti, kao da sam učinio nešto glupo, kao da sam samom sebi naškodio ili samog sebe prevario.