Po tavnoj magli teškog vihora
Neće na zemlju ni nebo, hol!
Nebo mu s' čini da pasti mora,
A pusta zemlja sam jedan bol…
Tiho se vije, oblake goni,
Preziruć gleda u sunčev zrak...
Strelovit, posle na zemlju roni
I krvlju kapa zemaljski mrak...
U Sumrakovcu, 1858.
Četvrtak, 24 Januar 2013 23:38
Đura Jakšić - Orao Istaknut
Gustav Dore - Orao
Blizo do neba je gora čarna,
Ne treba orlu tek jedan let
Samo da pusti krila nemarna -
Prezro je - davno prezreni - svet.
Objavljeno u
Pero
Tagovano
Najnovije:
- Artur Šopenhauer - Afektacija u stilu može se uporediti sa pravljenjem grimasa na licu
- Aleksandar Sergejevič Puškin - Crtice i aforizmi
- Simona de Bovoar - Jugoslavija
- Dejvid Herbert Lorens - Tužna je i sumorna stvar putovati iz Italije, makar i u Francusku
- Alber Kami - A možda me nikad nijedan kraj osim Sredozemlja nije odnio u isti mah tako daleko i tako blizu samom sebi
