Ahila odlikuje neobična moralna snaga. On više voli kratak, ali slavan život. Svestan da je bol sastavni deo života, predaje mu se kao i radosti. Iako se ne plaši smrti, ipak se teško rastaje od ovozemaljskih radosti.
Ahilova srdžba je istaknuta već u prvom stihu Ilijade: "Srdnju, boginjo, pevaj Ahila, Peleju sina." Prvo pevanje počinje sukobom između Ahila, mladog tesalskog kralja i Agamemnona, vrhovnog zapovednika grčke vojske oko lepe robinje Briseide. Duboko ogorčen pošto mu je preoteo robinju Briseidu, Ahil nije hteo da učestvuje u bojevima sa Trojancima, zbog čega su Ahejci trpeli poraz za porazom. Odlučuje da ratuje iz osvete, tek kada u jednom boju gine njegov najbolji prijatelj Patroklo. Bog Hefest mu na Tetidinu molbu kuje oružje, on se miri sa Agamemnonom i polazi u boj. Kada se našao licem u licem sa najvećim trojanskim junakom Hektorom, koji je uz pomoć boga Apolona ubio njegovog prijatelja, Ahil ga ubija uz pomoć boginje Atine, pred očima grčkih ratnika i nesrećnih Trojanaca. Kada je ubio Hektora, u bolu za Patroklom Ahil je planuo gnevom, pa njegovo telo u ludom besu vuče oko zida Troje.
Gradeći složenu ličnost Ahila u Ilijadi Homer je posebno istakao kobne posledice gneva, koji "oduzima čoveku dostojanstvo... pomućuje zdravo rasuđivanje i prigušuje savest".
