Federiko Felini i Tonino Gvera - Prolećne “mace“
“Mace“ stižu u martu. Niko ne zna odakle dolaze. To je sićušno paperje, satkano od prelakog pamuka, koje plovi vazduhom. Liče na providne kuglice koje se dižu i spuštaju u neprekidnoj igri, kao da poseduju vlastiti život i neku unutarnju snagu. Stižu do Varoši, prošavši prethodno pored kućeraka u predgrađu, a zatim se zaustavljaju po vrtovima, ili nastavljaju igru po dvoriština gde su žene već okačile o grane drveća posteljinu kako bi uhvatila malo vazduha.
Dejvid Parkinson - Felinijevi filmovi odlikuju se izvanrednom lepotom i intelektualnom dubinom
Glavni pokretači “druge italijanske filmske renesanse“, Federiko Felini (1920-1993) i Mikelanđelo Antonioni (1912-2007), započeli su filmske karijere kao scenaristi filmova Roberta Roselinija. Felini, bivši karikaturista, sarađivao je na nekoliko filmova, uključujući Rim, otvoreni grad, Paisan i Čudo, a najraniji filmovi koje je snimio kao reditelj, Svetlosti varijetea (Luci del varietà, u saradnji sa Albertom Latuadom, 1950) i Beli šeik (Lo sceicco bianco, 1952), verno su sledili neoralističku tradiciju.
Federiko Felini i Tonino Gvera - Koliko ti lepota sa jedne strane pričinjava zadovoljstvo, toliko te sa druge satire
- Da, možda sam grešila: mnogo sam visoko letela. Ali nisam za to samo ja kriva. Ne želim da se razmećem, pošto to nije u mojoj prirodi... ali mora se priznati da imam nešto što nemaju mnoge druge devojke... držanje, na primer... ako obučem neku krpicu, ako tek hodam ili podignem ruku, ne znam zašto, ali to svi primete, upadam u oči, jednostavno ne prolazim nezapaženo.