Ime kamilice povezano je sa mirisom jabuke koji podseća na jabuku. Njeno ime potiče od grčkih reči chamai, što znači na zemlji i melon, što znači jabuka, i bukvalni prevod reči kamilica bio bi "jabuka na zemlji".
Kamilica se upotrebljava u magiji, i to u najkomplikovanijim obredima, koji u čoveku bude takozvane meditativne snage. Spisi o obrednoj magiji koji potiču iz vremena Solomona, trećeg kralja Izraela, sina cara Davida, ukazuju da se kamilica smatrala božjim darom. Legenda kaže da je Solomonu kamilica bila omiljena biljka i da je u obredima često koristio njen cvet.
Cvetovi kamilice nalaze se u mnogim drevnim egipatskim hijeroglifima koji potiču pre više od 2000 godina. U egipatskoj mitologiji cvet kamilice bio je posvećen bogu Sunca, Ra. Na podlozi mumije kralja Ramzesa II su pronađeni tragovi cvetova kamilice, koje ga je verovatno pratilo na njegovom putovanju u zagrobni život kako bi mu dalo hrabrosti i mira.
Uz kamilicu su od davnina vezana razna verovanja. Ako bi žena ponudila cvetove kamilice, gest je značio: Volim te više svaki dan. Oni koji su ruke umivali kamilicom bili su sigurni da bi to donelo sreću, a ako sakriju neke cvetove u džepovima košulja uzdali su se u ljubavne čarolije. Veruje se da će nekoliko cvetova kamilice dodate u kupku privući ljubav i sve vrste pobeda. Raspršena oko kuće, kamilica odbija negativnu energiju, psovke i čarolije, istovremeno obezbeđujući dobru sreću i napredak ukućanima.
