Godine 1505. Mikelanđelo se vratio u Rim na poziv pape Julija II. Zadivljen njegovim sposobnostima, papa je zatražio da mu napravi grobnicu koja bi njegovim potomcima pokazivala koliko je on bio moćan. Papa je predložio kolosalni kamenik dug osam i po, širok šest i po metara, sa četrdeset statua koje okružuju Julija II u kovčegu, dominantnog iako mrtvog. Vajanjem statua za grobnicu pape Julija II Mikelanđelo se bavio sa prekidima četrdeset godina.
Kardinal od Mantove posetio je 1525. godine Mikelanđelov atelje i tamo video već skoro završenu statuu Mojsija. On je odmah ocenio da je ta jedina statua dovoljna da služi na čast grobu pape Julija II. Ali, po prvobitnoj zamisli trebalo je da Mojsije bude samo jedan detalj u nizu sličnih statua.
Za centralnu figuru grobnice Mikelanđelo je izabrao Mojsija, zato što je on predstavljao upravo ono što je papa Julije II tražio: moć, hrabrost, iskustvo, snagu. Mikelanđelo, koji je dobro poznavao istoriju jevrejskog naroda, odlučio je da prikaže Mojsija u jednom veoma značajnom momentu.
Monumentalna statua Mojsija je izvajana u nadprirodnoj veličini u belom mermeru. Visoka je oko tri metra, a ako bi Mojsije ustao sa svog trona bio bi visok skoro pet metara. Umorni Mojsije, posle boravka na Sinaju sedi na svom tronu, držeći pod desnom rukom knjigu sa deset Božjih zapovesti. On čeka da njegov narod dođe, a po položaju njegovih kolena i stopala može se primetiti da je od silnog uzbuđenja krenuo da naglo ustane.
Mojsije, koji je primio na Sinajskoj gori od Jehove Zakon i treba da ga saopšti svom narodu, predstavljen je u trenutku kada saznaje za izdaju Jevreja i čuje pesmu Izrailja koji se klanja zlatnom teletu. Iz Mojsija zrači snaga i telesna lepota, a njegova duga, zamršena brada i duboki nabori odeće nagoveštavaju neizmernu energiju. Na njemu se vidi bes, ljutnja i snaga koja izvire iz napetih mišića i tela. Njegove namrštene oči, imišići i bore na čelu ukazuju na žestinu u tada već ostarelom Mojsiju.
Mojsije je prikazan sa dva roga na glavi. Smatra se da su rogovi nastali kao posledica pogrešnog prevoda hebrejske reči aureola. Pošto se na hebrejskom oreol i rog izgovaraju isto, zbog pogrešnog prevoda jedno vreme se mislilo da je Mojsije na glavi imao rogove. Po drugom tumačenju Mojsije, Jevrejin koga je našla egipatska princeza pored reke bio je pripadnik egipatskog sveštenstva, dok nije saznao za svoje poreklo. Kada je vršio pagansku službu, pošto je pripadao grupi sveštenika vernih bogu Apisu-biku stavljao je te rogove.
Po završetku statue Mojsija koji izgleda tako prirodno, što je i sam Mikelanđelo shvatio i divio se svom uspehu. Priča se da je onako u ekstazi počeo da dletom udara po desnom kolenu Mojsija i vikao "parla con me", što u prevodu sa italijanskog jezika znači "pričaj sa mnom". Od tog udaranja na desnom kolenu Mojsija je urezana jedna brazda.
Statua Mojsija se odlikovala strahovitom snagom i savremenici Mikelanđela Buonarotija su je nazvali terribilità, a to je pojam srodan pojmu uzvišenosti. Stav Mojsija izražava i budnost i meditaciju, i tako prikazuje čoveka sposobnog za mudro vođstvo, kao i za strašan gnev. Statua Mojsija se često smatrala i idealizovanim portretom pape Julija II ili samog Mikelanđela.
Iako je grobnica papi Juliju II prvobitno trebala da izgleda sasvim drugačije, na kraju je napravljena mnogo skromnije uz dominaciju monumentalne statue Mojsija.