Artnit

- U kom smislu su vas - upita odmah gospodin Bril - vaše studije formirale? I molim vas da se ne zadovoljite samo pričom o vašem detinjstvu. Koji je bio rezultat svog tog rada - jer bilo je s vaše strane rada i sasvim izvesne revnosti, možda spoljašnje. Ipak, redovnost navika ne može a da ne deluje na pojedinca, ukoliko on istraje dosta dugo u tome.

"Uprkos svakovrsnim teškoćama, napori i domišljatost tehničkog direktora Bogoljuba Duduka doveli su do blagovremenog dostavljanja sveg potrebnog materijala i nema potrebe da se ističu sposobnosti, odanost i samopregor, kao ni hrabrost i poslovna umešnost tehničkog direktora Duduka, jer ogromne teškoće na koje je naišao, kao i podmukla nepouzdanost i zloba izvršilaca, okoline i inženjera uopšte, izuzev poslovođe Arlana, čine da će taj zadatak, gotovo nemoguć, moći da izvrši samo on."

"Vi ste jedan gad", reče Bogoljub. "I telesno mi se ne dopadate. I danguba ste."

"Pune su ih kancelarije", reče Ana. "Ima ih tušta i tma. Uprđuju se ujutru. Uprđuju se uveče. U podne idu da smažu jelo koje više ne liči ni na šta, iz porcija od alpaksa, a popodne vare bušeći uši svima oko sebe, pišući lična pisma i telefonirajući svojim pajtašima. S vremena na vreme pojavi se neko drugačiji, neko koristan. Čovek koji proizvodi stvari. On napiše pismo i pismo stigne u neku kancelariju. Radi nekog posla. Svaki put bi bilo dovoljno da se kaže da ili ne i bilo bi gotovo i sređena stvar. Ali to se ne može."

- Slabo je to - reče njegov gazda.

Proučavao je sadržaj torbe.

Pomoćnik je čekao, stojeći pred stolom.

- Uništili ste ih - doda gazda. - Ovoj su zubci potpuno rastureni.

- Optužujem svoje učitelje - reče Volf - što su me, svojim tonom i tonom knjiga, naterali da poverujem u jednu moguću nepokretnost sveta. Što su zamrzli moje misli u jednom određenom stadijumu (koji, između ostalog, uopšte nije bio određen bez protivrečnosti), i što su me naterali da mislim da bi jednog dana, negde, mogao postojati idealni red.

Sva ta gužva privlačila je pažnju prolaznika i oko kanalizacionog otvora stvarala se gomila. U njoj je bila jedna "peripatečarka" u krznenom ogrtaču i plisiranoj ružičastoj haljini koja se videla ispod bunde. Mirisala je strašno dobro. S njom su bila dva američka vojnika, sa svake strane po jedan. Onom s desne strane nije se videla leva ruka, a ni onom s leve, ali on je bio levak. Bila je tu i pazikuća iz zgrade preko puta, konobarica iz bistroa preko puta, dva makroa s mekim šeširima, još jedna pazikuća, i jedna stara bakica s puno mačaka.