Artnit

U srednjem veku i početkom modernih vremena, a još dugo u narodnim slojevima, deca su poistovećivana sa odraslima, čim bi se ocenilo da se mogu osloboditi pomoći majki i dadilja: ubrzo posle kasnog odbijanja od dojenja, otprilike oko sedme godine života. U tom trenutku, deca ulaze pravo u veliku zajednicu ljudi, sa kojima su imali zajedničke prijatelje, mlade i stare, delili svakodnevne poslove i igre.

“Samo mi odgovori još na to jedno pitanje,“ rekao je Nikolson. “Obrazovanje mi je strast, u stvari... to predajem. Zato i pitam.“

“Za sad... nisam sasvim siguran šta bih učinio,“ rekao je Tedi. “Znam samo da sam prilično čvrsto uveren da nikada ne bih počinjao s onim čime škole obično počinju.“ Prekrstio je ruke i nekoliko trenutaka razmišljao.

Engleski filozof Džon Lok je neke ideje u vezi sa obrazovanjem izložio u svom delu Razmišljanja o obrazovanju, koje je objavio 1693. godine. Ovo delo je više nalik na uputstvo za upotrebu nego na filozofski tekst. Cilj obrazovanja, po njegovom mišljenju, nije da se stvori naučnik, već da se stvori čovek vrline. Preciznije, cilj obrazovanja je da se usadi ono što Džon Lok naziva princip vrline, a to je sposobnost da se sluša razum, a ne strast. Autoritet u obrazovanju dece, po njemu pripada isključivo roditeljima, i u skladu je sa njihovim porodičnim načinom života.

Američki filozof, psiholog, socijalni kritičar i teoretičar obrazovanja Džon Djui započinje raspravu u modernoj teoriji obrazovanja svojim delom Demokratija i obrazovanje, koje je objavljeno 1916. godine. On smatra da se demokratija i obrazovanje međusobno podržavaju i da je obrazovni sistem temelj svakog demokratskog društva, a da istovremeno “kompletno obrazovanje dolazi samo kada postoji odgovorno učešće svakog pojedinca, u skladu sa njegovim kapacitetima, u oblikovanju ciljeva i politike društvene grupe kojoj pripada“.

Platonovo shvatanje idealne države je usko povezano sa njegovim shvatanjem vaspitanja i obrazovanja. Vapitanje i obrazovanje, koje je pod nadzorom države treba da urođene sposobnosti svakog građanina razvije i oblikuje u potrebna socijalna svojstva - da razvije smisao za zajednicu, za pravednost. Tako je jedan od osnovnih ciljeva države da obezbedi onu slobodu, u kojoj svaki građanin može vršiti onaj posao za koji je najobdareniji i najsposobniji.

Ja mislim da nije nužno da ređam više slika. Nadam se, da su i ove dovoljne da se pokaže opšti pravac obrazovanja u našim polugimnazijama. Naši profesori nisu savršeno razumeli svoga posla. Mesto toga da se staraju da razviju naš um, da nas pobude da mislimo i time da probude u nama ljubopitstvo za znanjem, oni su nas terali da učimo gomilu reči, kojima smisla nismo razumeli.