Postoje različiti opisi feniksa. Neki smatraju da je on prvobitni primer stvari koje se ne mogu videti već se samo mogu razumeti preko njihovih imena ili atributa. Opisan je kao veliki orao zlatnog, plamtećeg perja, ptica veličine orla, čiju polovinu tela čini orao a drugu polovinu fazan, kao čaplja ili paun. Takođe, je opisan kao zlatna ili šarena ptica i često se smatra da predstavlja spoj najlepših delova tela svih ptica sveta. Briljantno je obojen crvenom, purpurnom i žutom bojom, jer je povezan sa rastućim suncem i vatrom. Oči su plave i sjajne poput safira.
Kao mitsko biće feniks se prvi put pojavljuje u egipatskoj mitologiji, odakle je prenet u grčke i rimske mitove. U ovim mitologijama on predstavlja sunce koje umire u plamenu na kraju dana i opet se diže svako jutro. U Kini je legendarna mitološka ptica koja se poistovećuje sa lepotom, čistotom, snagom i velikom srećom.
Mitski feniks je inkorporiran u mnoge religije, gde označava večni život, uništenje, stvaranje i sveže početke. Zbog tema smrti i vaskrsenja, postao je simbol u ranom hrišćanstvu, kao analogija smrti Isusa Hrista i tri dana kasnije njegovog vaskrsenja. Slika je postala popularan simbol na ranim hrišćanskim nadgrobnim spomenicima.
Feniks predstavlja univerzalni simbol sunca, svetlosti, mističnog perioda i besmrtnosti. Fizički predstavlja prelazak iz olova u zlato, a duhovno prelazak iz pada u besmrtnost. To je takođe simbolika kosmičke vatre iz koje je svet stvoren i u kojoj će skončati. Povezan je sa mudrošću, prosperitetom, mirom, skladom, verom i sa stvaranjem novih oblika.
