Razglednica
Edgar Dega - Konj koji stoji
Edgar Dega je živeo za crtež, bio strastveno zainteresovan za fotografiju i ponovo pronašao monotip, a skulpturu koristio da bi "poboljšao" svoju sliku. Voštana statueta sa drvenom osnovom visine 31,5 cm, širine 39,7 cm i prečnika 19,7 cm, modelovana između 1865. i 1881. godine, danas se nalazi u muzeju Orsej u Parizu.
Žan Fransoa Samlon - Afrika je ćutanje
Odmah sutradan po dolasku u Dakar, obreo sam se na keju da bih uhvatio brod za Gorejsko ostrvo, gde su nekada ukrcavali robove otpremane na plantaže Burbonskog ostrva, Antila i daleke Amerike. To beše put bez povratka, u potpalublju samoće, nogama i snovima vezani za nasilje trgovca robljem, koji je umeo da se obrati jedino ujedajući bičem u ponos Joruba.
Tomas Bernhard - Mimoze
Neka prijateljica naše majke se, na putu za Herceg-Novi, odakle je nameravala da se na nekoliko nedelja povuče u Crnu Goru, zaustavila u Cavtatu da bi posetila tamošnje groblje, zbog njegovog izuzetnog položaja tačno preko puta Dubrovnika i zbog mauzoleja Ivana Meštrovića. Prekoputa mauzoleja je, kako nam je pričala, na mramornom nadgrobnom spomeniku primetila ime pevača Tina Patierija, koji je svojevremeno bio najomiljeniji pevač bečke opere i odmah se prisetila da je njen omiljeni pevač bio rodom iz Cavtata, koji se nekada zvao Ragusaveggia.
Alber Bartolomej - Uplakana devojka
Francuski slikar i vajar Alber Bartolomej je započeo svoju umetničku karijeru kao slikar, a okrenuo se skulpturi nakon smrti svoje supruge, kada je započeo da pravi spomenik za njenu grobnicu. Poznat je po Spomeniku mrtvima na groblju Per Lašez u Parizu, čiji je deo skulptura Uplakana devojka iz 1894. godine. Bronzana umanjena verzija ove skulpture danas se nalazi u muzeju Orsej u Parizu.
Vigeland park skulptura - Oslo
Vigeland park skulptura je verovatno najpoznatiji otvoreni muzej, a nalazi se u istoimenom parku u Oslu, koji se često zove i Frogner park. Sagrađen je između 1939. i 1949. godine i predstavlja veoma neobičan spoj vajarstva i hortikulture. Ovo životno delo Gustava Vigelanda, jednog od najpoznatijih vajara Norveške, čini 212 bronzanih i granitnih skulptura, a ostali deo parka je ukrašen cvećem.
Le Korbizije - Negotin
Zastali smo u Negotinu, u Srbiji, u dvorištu jedne krčme koje je ograđeno belim zidovima i pokriveno senicom. Na stolnjacima je zelena senka. Napolju podnevno sunce prži ravnicu. Tridesetak gostiju, sve građani ovog izgubljenog gradića proslavljaju venčanje i mirno se dosađuju. S vremena na vreme neki brbljivac nastoji da održi zdravicu kojoj nedostaje žara. Bez obzira na to jedan debeo i rumen čovek drži oštar govor i koluta očima sve dok ne naiđe na odobravanje izraženo različitom prigodnom bukom.
Edgar Dega - Kada
Skoro četvrtina tema koje je izvajao Edgar Dega pokazuju žene u njihovom toaletu. Statuetu Kada modelovao je između 1886. i 1889. godine, a odlivena je u bronzi između 1921. i 1931. godine. Originalni model statuete od voska danas se nalazi u Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu, a bronzani model u muzeju Orsej u Parizu.
Tenesi Vilijams - Proleće u Rimu
Zima i rano proleće potpuno su zadovoljili strane posetioce ovoga grada, koji su hladno vreme pretpostavljali grozničavijem zabavljanju po kućama u dva druga velika severna glavna grada Evrope. Nebo je bilo večno čisto kao stakleno nebo uspeća Svetog Duha u crkvi Svetog Petra, a svaki dan je prikupljao po jedan stepen toplote više od prethodnog. Male čiope, koje Rimljani zovu rodnini, vratile su se sada u grad. U toku dana lebdele su nevidjivo visoko prema suncu, a u sumrak su iznad grada pravile treptavu mrežu u visini terase gospođe Ston.
Most Rialto - Venecija
Ponte di Rialto, ili u prevodu sa italijanskog jezika Most Rialto je najstariji i najpoznatiji od četiri mosta koji premošćuju Veliki kanal u Veneciji. Ranije se zvao Ponte della Moneta, odnosno Most novca. Njegova izgradnja je počela 1588, a dovršen je 1591. godine i do danas je u funkciji, ne samo da služi svrsi, već predstavlja jedan od glavnih simbola grada Venecije.
Lorens Darel - Venecija
Ove misli su vezane za Veneciju u praskozorje, gledanu sa palube broda koji treba da me preko ostrva odveze na Kipar; Veneciju koja se preliva u hiljadu odsjaja u svežoj vodi, hladnih kao pihtije. Činilo se kao da je neki veliki majstor, u napadu bezumlja, rasturio celu svoju kutiju sa bojama po nebu da bi zaslepio unutarnje oko sveta.
Razglednica