Čarls Dikens - Ne postoji ništa nevino ili dobro što umire i što se zaboravlja
- A zar ti misliš - reče učitelj primetivši pogled koji je ona bacila unaokolo - da su grob bez posetilaca, sasušeno drvo i pokoji uveli cvetak znamenje zaborava i hladne nemarnosti? Zar ti misliš da negde daleko od njih ne postoje dela koja najbolje potsećaju na te mrtve? Nela, Nela, možda u svetu baš u ovome trenutku ima ljudi zauzetih poslom čija dobra dela i dobre misli proizlaze baš iz ovih grobova, iako nam oni izgledaju tako zanemareni.
Čarls Dikens - Iz ljubavi prema ognjištu niče ljubav prema domovini
I dopustite da se za časak zadržimo na ovome mestu, pa da primetimo da ako su međusobna odanost i ljubav ukućana divna osećanja, one nisu nigde tako divna stvar kao kod sirotinje. Veze koje bogate i ponosite vežu za njihov dom mogu biti iskovane na zemlji, ali veze koje vežu siromaška za njegovo ubogo ognjište od čistijeg su metala i nose na sebi žig neba.
Čarls Dikens - Zar je teže podnositi verovatnosti, nego izvesnosti?
Dosta je već i to što za sobom mora ostaviti mrtve stvari i predmete koji ne osećaju njenu ljubav i tugu. Ali rastanak s tim jedinim prijateljem pri polasku na taj nepromišljeni put zaista bi značio veliki bol za njeno srce.