- Ne treba više da mi govorite - reče brzo dete - Ne govorite mi više. Osećam da sam shvatila. Kako sam na to mogla zaboraviti baš ja, kad sam mogla da pomislim na vas?
- Ne postoji ništa - živo reče njen prijatelj - ništa nevino ili dobro što umire i što se zaboravlja. Ako to ne verujemo onda ne verujemo ništa. Malo detence, koje je tek počelo da guče, koje umre u kolevci živeće u najdražim uspomenama onih koji su ga voleli i pomoću njih će u svetu igrati ulogu iskupljujući grehove, iako je možda njegovo telo izgorelo i pretvorilo se u pepeo, ili potonulo u dubine morske. Ni jedan jedini anđeo se ne dodaje velikoj nebeskoj vojsci, a da ne vrši i na zemlji svoje blagosloveno delo u srcima onih kojih su ga voleli. Zaborav! O, samo kad bi se sva ljudska dobra dela mogla pratiti do svoga izvora kako bi čak i smrt izgledala lepa! Jer bi se videlo koliko je milosrđa, koliko blagosti i čiste nesebične ljubavi često niklo iz prašine grobova!
Iz romana Stara prodavnica retkosti
